Branič

Број 1—9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 75

Дела, као управна власт није овлашћено ниједним законским прописом да разматра решења судске власти, а у смислу начела поделе власти, које је и Уставом санкционисано — чл. 46.—48. Устава и по ставу 3. чл. 3. Уредбе о ликвидацији градских и среских судова, види се, да су за решења ове врсте за разматрање надлежне судске власти а не управне, одн. извршне. Зато је молио Касациони Суд, да у смислу чл. 110. става 2. Устава, доносе своју одлуку о томе: која је власт надлежна за разматрање напред поменутог решења Градског Суда за град Београд и Чукарицу за извршења. На основу §-а 8. Зак. о своме устројству у в. става 2. чл. 110. Устава, Касациони Суд узео је овај предмет у разматрање, па је по размотрењу нашао: Решење о коме је овде реч, донето је од стране Градског Суда као пуномоћног судског органа, па је за разматрање таквих решења надлежан редован суд, па било да су таква решења донета од стране градског или среског суда у местима где он постоји, било да су та решења донета од стране полицијских власти, јер у таквим случајевима полицијске власти не раде у својој улози чисто управној, већ као помоћни судски органи. По нашем позитивном праву, по одредбама крив. судског и грађан. суд. поступка, као и по закону о истражним властима, полицијске власти поред своје чисте управне надлежности, имају и једну посебну специјалну надлежност, као помоћни судски органи, пошто код нас није постојала и не постоји установа судских извршитеља као помоћних судских органа, који су инкорпорирани код редовног судства. Таква је улога полицијских власти на пример по крив. суд. поступку, кад се оне појављују као иследне власти, у том случају све њене одлуке по предметима ислеђења не подлеже разматрању више управи надзорне власти, већ надлежних редовних судова. Исти је такав и улогом полицијских власти и по грађанском судском поступку; сви послови које оне предузимају по одредбама тога закона и све одлуке које она по њему донесе, све то оне раде у улози помоћних " судских органа а не у улози чисте управне, и све те њихове одлуке које оне доносе у томе својству, подлеже разматрању редовних судова а не виших управних органа. Зато је нетачно гледиште Првост. Суда за град Београд, да он није надлежан за разматрање напред поменутог решења градског суда с тога, што је закон о среским и градским судовима престао да важи, јер ако је он престао важити, остале су на снази одредбе

грађ. суд. поступка, по којима полицијске власти имају надлежност помоћних судских органа, Ликвидације среских и градских судова има само тај значај и домашај, да надлежност тих судова, пренесе сада понова на полицијске власти т. ј. пренесе на њих улогу помоћних органа суда. То се најбоље види и из уредбе о ликвидацији градских и среских судова од 9. октобра 1925. г. којом је прописан само поступак у ликвидацији тих судова. Према свему до сада изложеном, Касациони је Суд нашао, да је за разматрање решења Градског Суда за град Београд и Чукарицу за извршења, бр. 19049., надлежан Првостепени Суд за град Београд, а не Господин Министар Унутрашњих Дела, па зато враћа ове акте Првостепеном Суду за град Београд с тим, да је о томе извештен и Господин Министар Унутрашњих Дела. Саопштио Ј1. Д. Да је поравнање закључено на превари има се утврђивати у кривичном процесу по кривичној тужби оштећеног, а ако је оштећени за то поднео грађанску тужбу, превара се има утврђивати по начелима кривичног права. Драгомир је оптужен Шабачком Првостепеном Суду за то што је са пок. Ј. као пуномоћником М. и Ж. 25. јануара 1927. г. споразумно и у намери да оштете М. и уд. Ж., закључио поравнање код Шабачког Прв. Суда о деоби заоставштине пок. В. а оца пок. В. и његовог, по коме је од 41.87 ха. земље М. као наследници припало 10.61 ха. и нешто у зградама у место да јој припадне половина, — чиме је учинио дело преваре из тач. 1. § 253. крив. зак. Шабачки првост. суд је у оваквој рздњи опт. Д. нашао дело преваре из поменутог прописа. Постојање представљеног дела и кривична одговорност његова утврђује се признањем о закљученом поравнању протоколом процеса дељене имовине по којем је М. и Ж. припало 9.52 ха. и нешто покретности у вредности 226.413.50 дин., а све остало опт. Д. и то 32.34 ха. у вредности 594.008.50 дин., писменом пок. Ј. о примљеној од Д. меници на 50.000 дин., која се односи на поравнање и извештајем банке о есконтовању ове менице. Против њега стоји и то, што је од тужитељица крио да се са његовим пуномоћником поравнао. Па је решењем својим од 16. окт. 1928. г. Бр. 50138 ставио опт. Д. под суд. Касациони Суд у I оделењу по жалби опт^женог, примедбама од 27. новембра 1928. г. Бр. 14081. поништио је решење са разлога: