Branič

УЛОГА ЗАСТАРЕЛОСТИ КОД ПРИБАВЉАЊА И ГУБИТКА ПРАВА ита. 275

слеђа. Сада и држалац има пегааесг година у државини спорни објекат. Налазимо, да је јани држалац. Ранија државина иако двадесетчетворогодишња, је стање коме се на супрот ставља садања државина. Претпоставка је, да је она законска. Тужилац треба противно да докаже (чињеницу заузећа, силе, преваре и т. д.). Доказана манљива државина туженога искључиће га из државине. 0 ) Сам пак ранији одржај није довољан. Шта више, то 1 и није одржај, јер тужилац на основу тога, што је раније држао извесно имање двадесет четири године по законском основу не може се на томе имању убаштинити, већ одржај треба да посто.ји у моменту захтева за убаштињење. Одржајем се једно фактичко' стан>е претвара у правно, а убаштињењем се то' и констатује. Ова потврда од стране суда чини држаоца сопствеником спорног добра према целом свету. У овоме смислу) се и судска прак.са претежно сес више изЈашњава. 7 ) VI Стварне службености претстављају ограничење госшвдара послужног добра у корист власника повласног објекта. И стварне службености се прибављају оним истим нанином, као што се шпственост различитих ствари или добара добија (§ 342 срп. гр. зак.). А у § 340 срп. гр. зак. вели се, да се службевост оснива и на застарелости. Стварна службеност се дакле, може прибавити одржајем. Према томе и овде је потребна непрекидна законска и поштена двадесетчетворогодишња државина — употреба службености. Али за разлику од својинске застарелости, која се не губи само неупотребом, већ је потребно, да јој се на супрот стави пуноважан одржај противаика;, службеност се губи и самом неупотребом за двадесет и четири године. То је и разумљиво. Ако се право својине на једном добру не употреби за време од двадесет и четири годиее, о«|да оно самим тим не губи власника и ве постаје свачије већ и даље остаје сопственост ранијег господара. Овакво схватање води реду ствари који данас влада. Од неупотребе права својине на извесном добру — ако му на супрот не стоји одржај другог лица, нико нема користи. Логично је и право^, да неупотребљено добро за речено време и даље остаие власништво господара из почетка времена неупотребе. На против, службеност претставља трпљење за господара послужног добра. Другим речима, поСлужно добро ј;е оптерећено службеношћу повласаог добра. Његов власник је ограничен |у вршењу свога својинског права. Према иаме, ако сопственик добра за једно' дуже законом опредељеио време не искоришћујр своје право службености на послужном добру — онда је лотично, да је он самом неупотребом а с обзиром на приговор гооподара послужног добра о застарелости (§ 930а срп гр. зак.), изгубио даље право службености на послужном добру. Престанак службености услед застарелости користи господару послужног добра. Тиме се легализира једно

6 ) Одељење Апелационог суда у Београду са већином гласова недавно је • донело одлуку у овом смислу. 7 ) Да је јача садања државина постоји одлука Одељења Касационог суда бр. 10691/1927 год. У смислу нашега гледишта дати су против разлози Одељењу К. суда. Те ћеовопитање бити решенои предОпштом седницом. АС. бр. 1803/35,