Branič

БЕЛЕШКЕ

315

судијама. Специјално се говори о потреби независности и сталности судија. У извештају на првом месту дакле истакнут је рад путем предавања, у чему је значдјна сарадња предавачаг. Ј1а.>е Угошевчћа касапионог суди|еу пенз., који је говорио о основним прописима новог Кривичног закона, г. др. Драгољуба АранђеЈ овића, друштвеног поетседника и професора Универзитета, који 1е говорио о основним начелима ноеог Грађанскгг парничног пост'-пка у три маха и уређењу савремених држава у блиској прошлости и садашњости у четири маха, са њему својственој стручности и г. др. Бершхо да Ајзнера сада професора Правног факултета у Загребу о начелима Стечајног закона. Предавања су била добро посећена. На другом месту извештај подвлачи знач^јну сарадњу Удружења на извођењ\ т Конгреса правника, које је преко гвојих чланова 1924. год. помогло оснивање Конгреса правника у Загребу и допринело да се, благодарећи активности друштвених чланова, Конгреси спроведу и покажу резултате како у научном погледу тако и у погледу ширења ју| ослоненске идеолологије, којом је Удружење од Уједињења било надахнЈто. Нарочито је важно истаћи, да је Конгрес правника у Скопли Удружење спровело преко свошх чланова а Конгресе правника у Дубровнику и у Загребу омог^ћило све<рдном сарадњом чланова Удружења. Не мгње је знача|на сарадња била Удружења на з^лижењу словенских и балканских правника. На Конгресу поавника Словенских држава у Братисл^ви 1933. год. чланови Удружења истакли су се својом значајном сарадњом, а претседник Удружења г. др. Драгољуб Аранђелошћ био је потпре седник овог Конгреса. Том приликом пошло је до зближења између бугарск"х и ј\гословенских правника, које је настављрно и дало врло добре рез)лтате. Дочек бугарских правника у Београду при одласку и повратку из Братиславе, одлазак југословенских правника у Бугарску, дочек бугарских правника, њ> хов рад на Конгресу правника у Загребу и путовање по нашој земљи ради упознавања Југославије, у главном је заслуга свог Удружења. Исто тако, Удружење је у главном омогућило сазид и одржање Правничке недеље балканских правника у Београду, којом је приликом спреми-

ло, преко својих чланова, кратакпреглед југословенског законодавства. Најзад, Удр^жење је наменило сав свој капитал, који за сада износи око 360.000.— дич. подизању великог правничког дома у Београду. у коме ће се скупљати сви ЈЈгословенски правници и сарађивати на изградњи југословенске правничке идеологије као и претресати многобројна питањч у вези са законима и правном свешћу југословенског народа. Извештај нарочито посвећује пажњу појединим гранама правника заступљених у Удруж> њу. Тако, на првом месту, рад адвоката у Удружењу пропраћа на следећи начин: „Наше Удружење имало је велики број чланова из адвокатског реда, који су свесрдно сарађивали на оств?рењу друштвених циљева. Улазећи у наше Удружење као претставници слободне правничке професије, они су уносмли начела, надахнута слободом која је својствена адвокатском | еду и без које се не може развијати. Адвокати су унели у Удружење критицизам и смисао за практична решења многих питања постављених пред наше Удружење, па су иста, у сагласности са члановима из других правничких редова, добила најбоље своје решење. „Учешће адвоката у раду нашег У> дружења било би много значајније с погледом на нови закон о адвокатима од 1929. године који је адвокатском реду дао пуну аутономију, изборни систем часника, дисциплинску власт и независност, да није општа привредна криза погодила и овај слободан правнички ред. И ако трошковници адвокатских Комора дају могућност адвокатима да пристојно и достојанствено раде и живе, ипак се они не могу увек при^енити како због тога што је настала оскудица у правним пословима где је адвокатска помоћ потребна, тако и због тога, што је досуде тешко реализовати с погледом на општу привредну ситуацију у којој се земља налази. 'Го тешко стање у коме се адвокати налазе осећа се и на њиховом раду и изван свакидашњих послова. Упућени на борбу за опстанак, они нису у стањ\ да с погледом на своју спрему. знање и искуство привреде у науци и даду нашем Удружењу све оно шго се с правом од њих очекује. .Беогоадска Адвокатска Комора одржавала је најбољу везу са нашим Удружењем а њен орган Б р а н и ч доноеио ]е саопштења која су се нашег Удружења тицала. те је тако сарадња Адвокатске Коморе бнла драгоцена.