Branič

ГОВОР ПРЕСТАВНИКА АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

495-

једно питање једиог специјалног приговора ненадлежности, који може да се појави у оваквим споровима. Последњи став § 6. г. п. п.. даје могућност истицању приговора о непрописном саставу суда. Ако један грађански спор из области хонорара у вредности преко 30000. — динара дође пред судију појединца окружнога суда, а тужена страна на првом рочишту не истакне приговор ненадлежности, може и после првог рочишта и то на почетку усмене расправе пред упуштање у саму ствар приговорити да суд није прописно састављен. Тужена страна има право на ово пошто се само тек на усменој расправи појављује разлика између судије појединца и већа, јер се прво рочиште у свима случајевима дрлси пред судијом појединцом. Једино у сдучају да се туженик упусти у расправљање о главној ствари не приговарајући да суд ннје прописно састављен, судија појединац постаје надлежан и за вредност преко 30000. — динара.

Гобор престабника Адбокатске ћоморе г. Владимира С6. Симића, ад&оћата на сбечаној седници от&аран>а VII. сћупштине Конгреса пра&нића на дан 22. IX. 1955. г. у Београду.* Говорим у име Адвокатске коморе у Београду и у име свих. својих колега поздрављам ову јубиларну скупштину, седму по реду, Конгреса правника Краљевине Југославије ижелим јој успешан и користан рад. Када једна установа доживи свој први јубилеј онда је већ сам тај факат довољан да илуструје њену важност и њен значај који је имала и који има у интелектуалном и културном животу народне заједнице у којој као таква постоји и живи. Конгрес правника има своју историју. Теме којима ће се бавити ова јубиларна скупштина преко својих уважених референата и њихових значајних реферата, као и оне којима су се бавиле све раније скупштине преко читавог низа наших најбољих правника јасно илуструју научну и практичну вредност Конгреса правника. Све то скупа претставља неколико ванредно интересантних, увек актуелних и савесно обрађених правних књига, које су резултат несебичног рада наших најбољих правника са јединим циљем, да се дискутовањем актуелних правних проблема изнађу правилна и корисна решења и. да се ради опште користи пруже компетентне сугестије надлежним факторима. На томе важноме послу, — то нарочито треба истаћи, сарађују престазници правне науке са преставницима правне праксе и примене из свих области. Несумњизо је да је то најблаготворнија колаборације која се само може пожелити и да се Право

*) Доносимо овај говор у целини, како је био спремљен, јер је због крат«коће времена г. Симић на самој седници у неколико гкратио текст.