Branič

„Б Р А Н И Ч«

291

•290.) Повишени улози у пензиону благајну код Главне братинске благајне у Сарајеву. — 291.) Објашњење и одлуке о козметичким препаратима. — 292.) Решења Опште седнице Државног савета. — 293.) Исправка. Бр. 122. — XXVIII, од 30. маја 1936. год.: 294.) Уредба о промени имена општине Српски Арадац. — 295.) Уредба о спремемби подручја обчине Шкофја Вас ин обчине Војник. — 286.) Уредба о промени седишта општине шаранске. — 297.) „Уредба о спремемби подрочја обчине Св. Ловренца на Дравском пољу ин обчине Побрежје тер о спремемби имена обчине Побрежје. — 298,) Упуства о извршењу одредбе § 124. Закона о градским општинама. — 299.) Распис Мињ финансија Бр. 13006Ј1У. — 300.) Исправка. — 301.) Исправка. Бр. 127. — XXIX, од 6. јуна 1936. год.: 302.) Уредба о трговинском споразуму са протоколом о плаћању и протоколом потписивања између Краљевине Југославије и Републике Шпанске, потписаном у Мадриду, 15. маја 1936. год. 303.) Правилник о пензионом фонду уговорних службеника Државне фабрике шећера на Чукарици. —• 304.) Упутства за оверавање и евидентирање дозвола за запослење страних држављана издатих на шеодређено време. — 305.) Решење Опште седнице Државног савета од 16. маја 1936. год. Бр. 13807Ј46*

НОБЕ КЊИГЕ Др. Мешод Доленц: Правне размере в Брежицах од 1. 1585. до 1.1651. Посебан отисак из Зборника знанствених расправа Правног факултета XII. ЈБубљана, 1936. Стр. 42. (Латиницом). Др. Мешод Доленц: Словенски преговори ин Реки па наше право. Љубљана, 1936. Посебни отисак из Водникове Пратике. (Латиницом). Др. Војислав М. Вујанац: Пред судом и законом. Београд, 1936. Стр. 205. Издање пишчево. Др. Ђорђе Ж. МирковиЋ: Правна природа уговора на основу кога држава даје свој „принос" бродарским друштвима. Прештампано из „Мјесечника" бр. 4. и 5. за 1936. год. Др. Бранислав М. НедељковиЋ: Историја баштинске својине у Новој Србији од краја 18 века до 1931 с предговором г. Живојина М.Перића проф. Универзитета. Београд, 1936. Издавачко и књижарско предузеће ГецаКон А. Д. Стр. 348.

НЕКРОЛОГ •}• Др. Илија М. Јелић Несретним случајем погинуо је у Београду 20. маја ов. год. Др. Илија .М. Јелић судија Београдског апелационог суда и познати правно-социолошки писац и радник и дугогодишњи сарадник нашег листа. Прерана и трагична смрт пок. Јелића болно је дирнула многобројне пријатеље и другове његове из свих домена његове разнолике и веома корисне делатности, па су сви сматрали за дужност да се његовим сенима одуже и пошаљу утеху његовој уцвељеној породици, било писмено, било преко дневних листова и часописа, било најзад, личним присуством на погребу који је био један од највеличанственијих у Београду како по броју тако и по квалитету учесника. Са пок. Јелићем опростили су се преставници судства, соколства, трезвењаштва, Друштва за заштиту отпуштених осуђеника, а у име наше Коморе опростио је се г. Др. Радоје Вукчевић адвокат и члан Одбора Коморе, који је евоцирао детињство пок. Јелића, његов идеализам и његове погледе на науку и друштво. Пок. Илија М. Јелић рођен је 20. јуна 1895. год. у селу Слатини крај Анлријевице у племену Васојевића. Основну школу свршио је у Андријевици, гимназију у Београду, а Правни факултет и докторат у Београду са докторском тезом: Крвна освета и умир у Црној Гори и Северној Албанији, која је одлично оцењена и као таква истакла пок. Јелића у прве правничке редове. Напредовао је упоредо и у судској струци и у науци. По повратку са усавршавања у Француској, од судије Трговачког суда у