Branič

РЕХАБИЛИТАЦИЈА ОСУЂЕНИКА

249

Краљевске милости (гећа1лН1а1шп ^газзЈеизе). По издржаној казни молилац се ослобођава инфамије и т. зв. грађанске смрти. Доцније то право је пренето на судове, и главни услов за његово задо•бијање био је десетогодишњи беспрекорни живот по издржаној казни, Даљи развој ове правне установе, био је у тесној вези и под утицајем протагонисте модерне идеје о рехабилитацији, законодавног реформатора Рене Беранже-а. Говорити о рехабилитацији, а заобићи велико име Рене Беранже-а, није могуће. То је име тесно везано за правну установу рехабилитације као такву, а не само за њен развој у Француској. И зато кадгод се •буде говорило о овој теми мора да буде поменут овај чувени •француз. Под директно његовим упливом донет је закон од 14 августа 1885 год. по коме је усвојена судска рехабилитација .(гећађЦиаИоп јис1јс1ајге), а већ 1889 год. проширена је и установ.љена законска рехабилитација (гећађЈШаНоп с!е дгоЦ), која је везана за протек извесног времена и она се стицала аутоматски самим његовим истеком. Није без интереса напоменути, да по француском трговачком законику (чл. 604—614) постоји правна рехабилитација трговаца палих под стечај или судску ликвидацију. Рехабилитација као правни иојам иретставља васпоставља■ње изгубљенихграђанских и иолитичкихирава. Оспособљавање осуђеника да врши и стиче права и дужности пуноправног грађанина, 3' ствари постати поново пуноправан друштвени члан. Начин на који је наш Кривични законик поставио и решио овај правносоцијални проблем, несумњиво је за сада последња реч науке у афивичном праву и као такав, не само да заслужује пуну пажњу јуриспруденције, већ може да служи и служиће свакако, за углед «и другим земљама при решавању овог питања у примењеном -праву. О рехабилитацији као правној установи, говори у нашем Кривичном законику као што смо раније и навели § 90 а у Кривичном суд. пост. 11 поглавље Главе двадесет и пете. § 90 Крив. зак. као законска норма обухвата две врсте рехабилитације: судску и законску. Од ових, судска рехабилитација има два типа, а законска само један. 1) Законска рехабилитација. Да видимо и рашчланимо прво законску. Под законском рехабилитацијом наш законодавац подразумева онај повраћај изгубљених права, која се једном осуђеном лицу враћају самим 'истеком времена ео јрзо, за које су му време, пресудом била -одузета. Дакле, права се повраћају силом самог закона, аутомагски. Код законске рехабилитације потребно је да временски •период, за који је изречен губитак частних права, протече. Према •чему, дакле, она наступа аутоматски и није у стању ни у праву ни која власт да му ово законом признато и загарантовано право ускрати. И кад се једно осуђено лице обрати на Суд као надлежну инстанцу, и потражи исправу о том свом праву, оно је у €твари рехабилитовано, а само ускраћивање овог доказа о реха>билитацији ни у колико не мења иостојећу иравну ситуацију ■молиоца. Законска рехабилитација је у ствари логично и иравно