Branič

370

,Б Р А Н И Ч'

он није дужан да накнади штету тужиоцу за штету тужиоцу за сечу своје горе неумесан је и ничим недоказан." По призиву туженика, Окружни суд у Ужицу, пресудом својом од 9 априла 1935 год. Пл. 12135, преаначио је пресуду среског суда и тужену страну осудио на плаћање 997,12 динара, на име накнаде штете, са разлога: „Испитујући пресуду првостепеног суда која се у целости побија због погрешног правног и стварног пресуђења спора — Окружни суд у Ужицу као призивни суд узимајући за основ своје одлуке резултат расправе и доказивања како је утврђено у спи^има првог суда—нашао је: да срески суд правилно правно пресудио спор са разлога наведених у првостепеној пресуди, када је нашао да је тужени дужан накнадити тужиоцу причињеиу штету. Али је Срески суд погрешио када је величину накнаде шТете одмери према процени исте од стране вештака, јер суд надази да на овај начин процента штете није се требала вршити, а ово с тога што је срески суд пропустио да изврши процену посечених дрвета по ценовнику закона о шумама који је у конкретном случају меродаван. Па како се из извештаја шумСке управ^ у Ужицу Бр. 736 од 9 1У-1930 гОд. који је овај суд прибавио по службеној дужности—види да вредност посечених дрвета по § 151 зак. о шумама данас износи 997,12 дин. то је тужени дужан тужиоцу ову суму на име накнаде штете и платити." По ревизији тужене стране, Касациону суд у Београду, закључком својим од 3 децембра 1935 год. Рев. 1172|2, одбацио је ревизију, као недопуштену, са разлога: „Испитујући призивну пресуду Касациони суд је нашао: Утврђивањем вредности спорног предмета у смислу последњег одељка § 594 гр. п. п. од сгране призивног суда не значи преиначење пресуде ако призивни суд нађе да је вредност погрешно утврђена. На против из саме нападнуте пресуде призивног суда види се да је он пресуду првог суда у свему осталом потврдио, мењајући само исту у погледу вредности спора. Против тако утврђене вредности у призивном поступку цема места правном захтеву по § 594 последњи став гр. п. п. и тО што је призивни суд утврдио снажно је и веже и ревизијски суд Према томе а пошто је вредност спорне ствари и по пресуди првостепеног суда и по побијаној пресуди призивног суда испод 5.000 дин. и пошто су и пресуде и првостепеног и призивног у свему осталом сагласне, ревизија туженог појављује се као недопуштена, пошто се њоме напада оно у чему се први и призивни суд слажу § 596 од III грађ. п. п. Због тога је Касациони суд и донео горњи закључак. Јован Д. Смиљанић, секретар Касационог суда у Београду-

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ЗАПИСНИК Скупштине Савеза Адвокатских Комора Краљевине Југославије, одржане у Сарајеву, дне 31. маја 1936. у 10 сати пре подне, у просторијама Адвокатске коморе у Сарајеву, Соколска ул. бр. 3. Присутни: Испред Адвок. Коморе Београд: претсједник г. Симић Владимир, затим г.г. Живадиновић Милан, Жугић Трипко Ивковић Драгомир, Пешић Лука, Олип Др. Јанко и Павловић Милорад. Љубљана: претсједник г. Жировник ДрЈанко, затим гг. Фетих Др. Отон и Ур^анц Др. Антон. Нови Сад: ;.ретсједник г. Адамовић Др. Стеван, затим гг. Јакшић Др. Жарко и Станковић Др. Василије. Подгорица: претсједник г. Коларовић Др. Душлн. Сарајево: претсједник г. Андријашевић Др. Нико, затим гг. Бадовинац Др. Илија Семјан Др. Мишо, Барух До. Израел, Спахић Др. Ивица, Бехмен Др. Махмуд и Фирст Др. Роберт. Скопље: претсједник г, Јанковић Л. Бора и г. Тривунац Стеван. Силит: претсједник г. Бај Др. Рикард и као пуномоћник Др. Карамана Иве, Др. Гиуна Силвестра и Др. Педерина Рудолфа и г. Барбиери Др. Јосип и као пуномоћник Др. Шимунића Звонимира. Загреб: претсједник г. Политео Др. Иво, затим гг. Доброволни Др. Већеслав, Леитнер Др. Марко и Видман Др. Владимир.