Branič

УТВРЂИВАЊЕ И ВЕШТАЧЕЊЕ ВЕЛИЧИНЕ ШТЕТЕ итд. 523

рању утврђени су и одређени самим овим законом, а општи и специјални услови су само потпуно разјашњење и детаљисање ових законских одредаба. Код нас су друге прилике у овој правној материји. Ми тога специјалног закона немамо. Како је код нас попуњена та празнина једнога специјалног закона? О овоме имамо свега два три прописа у грађанском законику. Од свих ових прописа најважнији је онај пропис § 798 гр. зак. Он је дао могућност осигуравајућим друштвима да донесу општа правила — услове. Прва осигуравајућа друштва код нас су била страног порекла и она су одмах уочила, да ми немамо тога општег основног закона за уговоре о осигурању, па су ова општа правила — услове израдили према законима своје земље где су имали централе и према својим општим правилима. Она су слободно и широко примењујући основне принципе уговорног осигурања у ова своја општа правила унели извесне прописе, који су у њиховим земљама спадали у те основне законе о уговору о осигурању. Доцније, наша домаћа друштва прихватила су све ове ствари, па и она унела у своје опште услове. Друштва су практично посматрала ове ствари са свога гледишта и вероватно и са свога интереса, па су тако и поступила при доношењу својих општих и специјалних услова осигурања. У тој својој ревности, да условима донекле замене тај основни закон за ову правну материју кога ми немамо, попуњујући на тај начин оскудицу у специјалним законским прописима за ову материју, пала су у једну другу погрешку. Уносећи овакве одредбе у опште услове, она су често пута изгубила из вида, да су те одредбе у њиховим земљама спадале делимично у одредбе јавно-правног карактера, а не у оне одредбе које спадају у право, које се може заменити вољом странака. Отуда су овако састављени општи услови могли и код нас доћи у сукоб са позитивним законски?л прописима наше земље, или ако не би долазили у сукоб постајали су непотпуни и неодређени и стварали излишне спорове или у најмању руку доводили до могућности да се ови услови комбатирају. Ипак се мора признати, да је до овога морало долазити кад ова материја није довољно, специјално законски, регулисана. И ако прихватимо основне принципе уговорног осигурања, не смеју се пак ти принципи злоупотребити и ићи дотле, да се у име њихово регулишу извесни одношаји за које је најбоље и по саме странке да их законодавац регулише. Морамо додуше и то признати, да је и сам правни саобраћај нагнао друштва да путем општих услова овакве ствари регулишу, али то не значи, да при томе треба остати. Зато баш и хоћемо, да видимо како су друштва код нас поступала у оваквим случајевима, да ли су ти случајеви допуштени са становишта нашег позитивног законодавства, па ако нису допуштени да видимо како је то најбоље регулисати с обзиром на недостатак овога закона. У случају да су начелно допуштени, да ли имају каквих недостатака и како се ти недостатци могу најбоље отклонити са гледишта нашег законодавства и најзад како је становиште заузела наша судска пракса у оваквим слу чајевима.