Branič

УТВРЂИВАЊЕ И ВЕШТАЧЕЊЕ ВЕЛИЧИНЕ ШТЕТЕ ихд.

525

штаци, а не избране судије, они морају имати довољно стручне спреме за вештачење. Отуда по немачком праву ни овакво вештачење неће бити обавезно за странке, ако је изведено од неквалификованих вештака без довољно стручне спреме, јер би се на овај начин дошло до неправичне пресуде, те би био повређен правни принцип правице. У овом законском пропису не говори се о надлежности и саставу вештачке комисије, те се то препушта општим условима осигурања, што је и утврђено и у немачком праву. Даље немачки закон ништа не говори о самом поступку код оваквих вештачења. Ми смо горе изложили да су овакви стручњаци вештаци, а не избране судије. Кад пак поступак није предвиђен у самом закону, онда се може узети да је препуштено општим условима да уреди поступак. Али у случају да ни општи услови нису ово регулисали Вгиск налази да они овај поступак могу обавити по своме слободном уверењу. Поставља се питање, да ли се ови стручњаци могу послужити поступком, који важи за избране судије, ако овај није предвиђен, односно није уговорен. Мислимо, да би се овај поступак могао тешко овде применити, јер је он поступак специјалне врсте, а намењен ипак специјалним судијама, који ипак решавају о самом праву, док стручњаци у овоме случају не раде као судије, нити су њихове одлуке пресуде са принудном снагом извршења. Ипак је најбоље да они раде слободно, по своме најбољем знању и савести, јер је и ово специјалан рад који је у вези са извесним стручним знањем и опажањем. Као што смо напред рекли закон не предвиђа специјални поступак, нити су ови вештаци судије, те налазимо да се ни његове одлуке не могу нападати услед чисто формалних грешака. Ипак је од свега онога, што смо до сада изложили најважније, да ли и колико ово вештачење има обавезну снагу на спрам странака. По правилу ово вештачење има увек обавезну снагу за странке, а изузетно је нема у случајевима изрично у закону споменутим. Најзад, ово је сасвим оправдано, јер је овај специјалан поступак и као такав дошао да олакша и убрза утврђивање величине штете с обзиром на велики број оваквих случајева у правном саобраћају, а како би странке што пре дошле до оштете. Сада ћемо ипак навести овај изузетак кад овакво вештачење нема обавезну снагу и када се може са успехом нападати пред судом. У поменутом законском пропису каже се: „Ово вештачење нема обавезну снагу кад знатно и очигледно одступа од стварног стања ствари. У таквим случајевима, каже закон, вештачење врши сам суд. Значи, суд је позват да испитује истинитост чињеничког стања. На пример: то би био овакав случај: странке се не слажу у броју, величини или каквоћи предмета, те се отуда може појавити већа или мања штета. Али, овде је једна друга тешкоћа у питању. Закон не каже како треба утврдити очигледност и знатност одступања од стварног стања ствари. Како ће се и на који начин узети, шта је то очигледност и знатност и колики је њихов обим и величина то законодавац није ближе одредио. Налазимо, да би ово судија имао да оцени онако, како би то оценио један стручњак по савести и најбољем знању. Значи, ако би судији недостајало таквог знања, морао би се послужити вештачким