Branič

СУДСКА ПРАКСА

547

ћај, те из тога излази да је одлука суда о достављању закључка странкама базирана на § 522 од. III г.п.п. — с тога налази да нема пропуштања јер је Ч. уложио одговор на тужбу о року и предлаже да се закључак Апелационог суда укине. Касациони суд ценио је рекурсне наводе под 3) па је нашао да су исти неумесни са разлога: што не стоји да је на рочишту од 16-Х-935 тужена страна била отсутна. већ је иста била правилно заступљена присуством адвоката Л. §§ 128 и 132 г.п .п. По § 338 грпп. дужност је суда да туженику закључком на рочишту наложи да у одређеном року, који Је овде одређен у 7 дана, поднесе одговор на тужбу, против кога закључка нема места засебном правном леку. Само пак достављање закључка од стране суда није од важности и без утицаја је на остављени рок за подношење одговора, које је грешком суда учињено и које је без правног дејства с обзиром на изрични законски пропис § 338 грпп.". Јован Д. Смиљанић секретар Касационог суда у Београду.

Накнада штеше због обесног вођења иарнице § 504 гр. и. а. У правној ствари тужиоца И. Т. противу тужених Љ. Л. и Ђ. Л. ради дин 1052 заступник тужених истакао је приговор пресуђене ствари и предложио суду да тужиоца одбије од тражења јер је ранијом пресудом овај спор већ расправљен и тужилац је по истој платио парничке трошкове, па како је овај спор повео из обести да се према парничару примени § 504, гр.п.п. тражећи на име накнаде штете претрпљене око вођења овога спора суму од дин. 624.— а трошак по умерењу суда. Тужилац је признао да је овај дуг већ једанпут утужио, да је одбиЈен од тражења, да је платио трошкове али да тужи поноза, јер по ранијем спору на заказано рочиште није дошао пошто није позив ни примио. Срески суд за град Београд донео је пресуду П. 1645/36 којом је одбио тужбу и тужбени захтев а осудио тужиоца да плати туженима 450 дин. на име оштете због вођења спора из обести и 150 дин. на име парничних трошкова" Суд је одбио тужбу и тужбени захтев тужиоца са разлога што је ствар већ пресуђена а осудио га због обести са следећих разлога: „Суд налази даље, да је тужилац ову парницу обесно водио, пошто је могао знати да свој захтев не може остварити јер је већ једном од истог одбијен правоснажном пресудом, а сем тога што је дуг већ и застарео, па како је противна страна предложила осуду због обести то је суд у см. § 504. гр.п.п. осудио тужиоца да туженима плати и оштету због вођења ове парнице, поред парничних трошкова које је суд досудио у смислу § 143 гр.п.п.". Нападајући ову пресуду тужилачка страна у своме призиву навела је да је за примену прописа §-а 504. гр.п.п. потребно да тужена страна докаже да је заиста претрпела штету па како ово није доказала да призивни суд донесе одлуку и тужиоца ослободи од плаћања оштете у дин. 450,Окружни суд за град Београд расматрајући нападнуту пресуду пресудом Пл. 714/36. од 2 марта 937 г. ослободио је тужиоца од плаћања одштете због вођења спора из обести. Образложење је следеће: „Што се тиче дела нападнуте пресуде, којом је тужилац осуђен да плати туженицима штету, због вођења спора из обести призивни суд налази, да је одлука првога суда у овом делу неправилна, јер за доношење одлуке по предлогу странке за овакву одлуку потребно је да се докаже да је туженицима наступила штета и каква је штета настала вођењем парнице из обести, што туженици нису учинили. А у колико су имали трошкова око вођења ове парнице донета је одлука о трошковима. Сем овога у првом спору тужена је била само Љ. Л., те овде нема обести, па је призивни суд донео одлуку у см. §§ 591 и 592 гр.п.п.". Странка која је у спору иошиуно иобеђена мора ли сносити иарничне трошкове? У правној ствари тужиоца В. Г. противу туженика П. М. ради истављања ствари из списка пописа, тужилац је у својој тужби под П. 6298/36 поднетој Среском суду за град Београд, преставио: да је извршни орган приликом удеј-