Branič

284

.БРАНИЧ'

св<зје пресуде у таквим стварима да саопштавају државном тужиоцу — било објављивањем било достављањем. Ипак, у пракси судова је раширено и чврсто укорењено схватање, да су срески судови дужни достављати државном тужиоцу само апсолуторке пресуде а да се осуђујуће пресуде достављају само ако он то захтева, а то и у случајевима, када државни тужилац није присуствовао претресу објављивању пресуде, па му, према томе, пресуда није саопштена. Дакле, према таквој судској пракси, пресуде среских судова не саопштавају се достављањем државном тужиоцу — ако он то не зах т е в а. Ако дотична пресуда није ни објављивањем саопштена државном тужиоцу — значи да му се неће уопште саопштавати, ако он то не захтева. Таква пракса упорно влада код врло великог броја судова а прихватили су је државни тужиоци. Један суд, да би ово питање расчистио, тражио је извештаје од свих наших државних тужиоца о томе, како се практикује на територији њихове власти. Одговори су били разнолики: само двојица од виши државних тужиоца су одговорили да се на територији њихове надлежности достављањем саопштавају државном тужиоцу све пресуде среских судова о делима за која се гони по службеној дужности. Сумњиво је, да ли ова пракса одговара систему кривичног процесног права и његовим основним институцијама; ненормална је појава да се велики број судова упорно држи ове а други такође знатно велики број судова супротне праксе. Због тога ово питање заслужује, да се о њему расправља. Поменут<а пракса судова оснива се на пропису § 388. кп. и наше излагање биће у ствари тумачење овога прописа. Излагање ћемо поделити у два дела. У првом делу посматраћемо институцију саопштења пресуде — објављивањем и достављањем — и однос ове институције према другим осковним институцијама. То ће у ствари бити систематско и рационално тумачење § 388. кп. У другом делу ћемо анализом § 388. кп. узетог одвојено, покушати да установимо његов прави граматички и логички смисао па да то доведемо у склад са положајем поменутог прописа у систему кривичног процесног права. I. Одлуке судова саопштавају се објављивањем или достављањем. То је опште правило изражено у §§ 79. и 80. За пресуде среских судова није на други начин нормирано саопштавање пресуда —■ дакле и за њих важи правило, да се пресуде саопштавају или објављивањем или достављањем. Саопштење је метод обаве.штавања а циљ му је: 1) да заинтересована странка може употребити правни лек и 2) да пресуда постане правоснажна и извршна. Ако закон устаиовљава за државног тужиоца право призива, ако од употребе и пропуштања призива државног тужиоца зависи наступање правоснажности и извршности пресуде, онда логички следује, да се све пресуде м о р а ј у саопштавати државном тужиоцу било објављивањем било достављањем. Да ли се пресуде достављају државном тужиоцу само по његовом захтеву или по службеној дужности суда? Да ли се достављају само кондемнаторне или само апсолуторне пресуде? — Са гледишта ин-