Branič

ДА ЛИ СЕ ДОСТАВЉАЊЕМ САОПШТАВАЈУ итд.

287

оцу, онда према њему није ни започео рок за призив. Окружнз* суд, дакле, не може у таквом случају да одбаци призив као касно поднет. Најзад Окружни суд не може да одбаци призив ни са мотивацијом, да се државни тужилац, као овлашћени субјект одрекао призива, ако он то заиста није учинио на несумњив начин. Не може се узети, да се државни тужилац одрекао призива у оним предметима, где није захтевао, да му се достави пресуда; такво мишљење би било без икаквог правног и логичног основа. Окружни суд не може, дакле, да одбаци призив као недопуштев и акоје он употребљен у неодређеном времену после објављивања пресуде а та пресуда није саопштена државном тужиоцу нити објављивањем нити достављањем. Ако државном тужиоцу није саопштена пресуда нити објављивањем нити достављањем, наступају ове практично-правне последице: а) рок за призив држазног тужиоца остаје аа тПшШт отворен и б) услед тога не може да наступи иравоснажност и извршност пресуде. Да би дакле могла наступити правоснажност и извршност пресуде, она се мора саопштити државном тужиоцу било објављивањем било достављањем и без његовог захтева. Пре него приступимо тумачењу прописа §-а 388. да резимирамо досадашње излагање. Резиме је у овоме: на основу § 388. кп. установљена је судска пракса, да се осуђујуће пресуде саолштавају државном тужиоцу објављивањем а достављањем само по његовомзахтеву; дакле не саопштавају му се достављањем, ако оп то не захтева. Државни тужилац је овлашћен на призиз независно од тога, да ли је захтевао, да му се пресуда достави и рок за призив — ако му пресуда није објављивањем саопштена —тече од дана достављања. Ако државном тужиоцу није нити објављивањем нити достављањем саопштена пресуда, онда је ас! тПпкит отворен рок за призив државног тужиоца и не може наступити правоснажност и извршност пресуде. Дакле, н у ж н о ј е, да се пресуда среског суда, ако није објављена у присуству државног тужиоца, њему саопшти достављзњем и без његовог захтева. II. Да ли пропис § 388., узет за себе, заиста оправдава праксу судова, да се осуђујуће пресуде достављају државном тужиоцу само на његов захтев или је та пракса заснована на заблуди? Питање се своди на одељак трећи §-а 388. Овај пропис нормира достављање овереног преписа пресуде државном тужиоцу. Први став III одељка § 388. гласи: „Пресуду ће судија издати у овереном препису назахтевање окривљенику државном тужиоцуит. д ". Шта је законодавац хтео да изрази термином „издати"? Значи ли то исто што и „доставити" исто што и „саопштити". Са разлогом би се могло рећи да нису идентични појмови изражени термином „и з д а т и" и „д о с т а в и т и". Могло би се рећи да је издавање појам радње од које не зависи никаква процесно-правна последица и при чему потврда о пријему није од битне важности. Насупрот томе, достављање је увек важна процесна радња од које зависи процесно-правна последица а потврда прнјема је од битне важности. Тако би се дакле могло раз-