Branič

ОСНОВИ ИЗВРШНОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА

295

што поред казне она има за објекте изучавања и мере безбедности. Дакле, као што се види, овим је оправдана како њена егзистенција, као самосталне кривично-правне науке, тако исто и њено шире схватање, за разлику од досадањег уског схватања њене материје изучавања. Од интереса је видети, са историјског гледишта, како се је дошло до појма Науке извршног кривичног права и до њеног издвајања у засебну научну дисциплииу. У француској кривичноправној књижевности после појаве цитираног дела проф. Киша •(Сисћ), видимо приличан број монографија из ове научне области, а у исто време и у већини систематских дела се она узгред спомиње, (види: У1(1а1-Ма§по1: Соигз с1е <ЗгоИ сптте! е! <1е заепсе репИепИаЈге) али се нигде о њој не говори као о самосталној кривично-правној дисциплини. 7 ) У поменутој књижевности Пенологија, која се дефинише као наука (в. Киш стр. 54) о превентивним мерама назива се још и Науком о казнама (1^а 5аепсе репИепИаЈге). Она води порекло из друге половине деветнаестог века, али се не може са позитивношћу утврдити који је од писаца ове књижевности први назвао ову науку поменутим именом. Поред горњег назива Науке извршног кривичног права у истој књижевности срећемо и назив: Изучавања, Питања као и систем науке о казнама (1.68 Е1ис1ез, ОиезИопз ои 8уз1етез реш1епИаЈгез) 8 ). У то време, време свога заснивања, Пенитанциарна наука имала је за предмет свога изучавања у главном т е о р и ј у з а т в о р а организованих на бази моралне поправке криваца, а сем тога и на идеји испаштања. 9 ) Тек око 1850. г. у француској кривично-правној књижевности термин: репИепИаЈге, је наглашен и његоз смисао ближе објашњен, чему је разлог био, како вели Киш, спор криминолог.а који је вођен по питању примене режима код извршења казни лишења слободе, а нарочито робије. Једна група писаца стајала је на гледишту да се ове казне имају извршивати транспортовањем осуђеника у колоније (те су и присталице овог гледишта назване транспортисти — 1ез ^гапзрогШ^ез), док је друга група писаца заступала супротно гледиште, по коме се ове казне имају да извршују у самој земљи (метрополи) у којој су и изречене (те је ова група писаца и названа пенитанциеристима — 1ез репИепНаЈгез). 10 ) Поред тога наука о извршењу казни била је наглашена у години 1877., када је основано Опште друштво за казнене заводе (ће 8оае1:е §епега!е с1ез ргЈзопз), које је друштво редовно одржавало своје конгресе, што и данас чини, сваке пете године и на њима развијало своју научну делатност у погледу изучавања организације начина извршења казни лишења слободе. ") У исто врмее је поменуто друштво покренуло и свој часопис под именом: ВиНеИп с1е 1а 8оае1е §епега!е с!ез рпзопз, а

? ) в. Снсћ: ор. с!(. 8 ) в. Сисћ: ор. сИ. р. 47. 18. 9 ) в. Сисћ:: ор. с!(. р. 48. 10 ) в. Сисћ: ор. сЦ. р. 49. ^ 1 ) Од оаржаних Конгреса пре рага да споменемо Конгрес у Штокхолму од 4878, Риму 1885, Петрограду 1893, Паризу 1895, Брислу 1900, Пешти 1905.