Branič

ПОТРЕБА РЕФОРМЕ ИНСТИТУТА итд.

301

ВКП претставља прерађени према војничким потребама законик о поступку судском у кривичним делима за Краљевину Србију од 10. априла 1865. год., нарочито у погледу доказног система и оне мане које су овом поступку у своје време придаване по правилу важе и за ВКП. Судови су и овде дакле спутани формалном доказном теоријом (позитивном) док је суђење, како за злочинства тако и за преступна кривична дела поверено већима од тројице судија, од којих је само један са правном спремом (стални судија или његов заменик) а остали лајици. У суду нревагу има чисто војнички елеменат, мада би по природи ствари требало да војни правници буду у већини, пошто се вршење правосуђа такорећи не може замислити без правно образованих лица. Посеби се разуме да је у ВКП. и установа формалне одбране сведена у скромне границе. Али вредно је подвући да ВКП. ипак значи огроман напредак у овом погледу према војно казненом закону од 1864. год., јер до 1901. год. принцип браниоштва није био познат војном кривичном закоиодавству, чак није постојао ни институт обавезне одбране. Претходник ВКП-а војно казнени законик од 1864. год., који је обухватао и формално и материјално војно кривично право, уопште је искључио браниоце код војних судова, шта више ни принцип јавности није предвиђао. 5 ) И поред показаног напретка у реформи браниоштва данас се ВКП. увелико показује као непотпун и несавршен као што је то у мањој мери био пре тридесет и више година. У ВКП. за разлику од законика о судском кривичном поступку од 16. фебруара 1929. год. (КП.) постоји само један пропис који се специјално бави установом формалне одбране (§ 174. 6 ) Овај је § донет с обзиром на особености војног кривичног правосуђа а остали прописи (§§173., 175., 185., 202. итд.), уколико се односе на права и дужности браниоца позајмљени су из односних одредаба Срп. КП. По § 174. од. 1. ВКП. оптуженик има права да се на суду брани сам или преко свога браниоца, дакле изрично је предвиђена установа тзв. добровОљне (факултативне) формалне одбране. Оптуженик може да се на претресу послужи браниоцем и у случају

5 ) Др. Милутин Миљковић: „Критички поглед на пројекат законика о поступку војних судова у кривичним делима и закона о устројству војних судова", Р а т н и к. 1897. г. стр. 660. и даље. 6 ) § 174. ВКП. гласи: Оптужени има право да се на суду брани сам, а и преко свога браниоца. Бранилац може бити сваки активни официр, маког рода оружја или струке из гарнизона у коме се суд налази. За злочина дела оптужени мора имати браниоца. Ако га оптужени не именује, суд ће му га по званичној дужности поставити цз реда судских официра, а у недостатку ових из реда официрског. Надлежни старешина дужан је браниоце ослободити службе за потребно в.реме, изузимајући случај ванредне потребе, о чему се извештава суд. Браииоци немају права на награду. За двојицу или више оптужених може бити назначен један заједнички бранилац, само тада кад се садржина одбране једног од њих не противи одбрани другога. / , I