Branič

304

„БРАНИЧ 1

гућности, собзиром на чл. 153. Устава од 1903. год. који је допуштао окривљенику да може имати браниоца и у претходној истрази, тим пре што не постоји у ВКП. изречна одредба у супротном смислу. Ако је отсуство адвоката као браниоца први недостатак, искључење браниоца из претходног поступка други је исто тако важан недостатак војног кривичног поступка. Претходни стадиум у ВКП. одлучан је у прибирању доказне грађе, тако да се добар део доказних сретстава у овом делу поступка прибављених по правилу и не понавља на претресу, па је са овога разлога присуство браниочево у претходном поступку, специјално у редовној истрази неопходно потребно као гарантија да ће иследна власт (војни иследник) респектовати оптуженикова права. Правац који истрази да иследник па био и рђав, остаје мање више непромењен и касније тако да је по речима Гојка Павловића судска одлука често слика иследникових погрешака и његовог рада уопште, а то ће нарочито бити ако неби било браниоца у претходном поступку. Обим права одбране зависи од организације самог кривичног поступка, јер ако је кривични поступак заснован на савременим начелима и институт формалне одбране имаће шире границе. Реформа установе браниоштва у ВКП. у уској је вези са темељним преуређењем овога поступка на модерној основи. При том важи правило да без реорганизације војних судова и без увођења принципа слободног судијског уверења нема ни одбрана велике практичне вредности, па стога војни кривични поступак ваља да се у основним цртама наслања на општи кривични поступак уколико разуме се то допушта интерес војничке службе и специјална организација војне управе. Горе смо подвукли два главна недостатка у систему формалне одбране по ВКП.: искључење адвоката као браниоца из поступка војних судова и отсуство браниочево у претходном поступку. У овом правцу, мислимо треба да се спроведе и реформа института формалне одбране у ВКП. Пре свега оптуженику је бранилац потребан како на претресу тако и у ранијим стадиумима кривичног поступка. Иако је ту мање више окривљеник објекат поступка ипак има он и тада права која му омогућују да поправи свој процесни положај. Али како је окривљеник по правилу лице невешто праву то ће без браниоца низ права, која му кривични поступак пружа остати мање више неупотребљен, нарочито ако је окривљеник у истражном затвору. Нема сметње да се и у реформирани ВКП. унесе одредба § 57. КП. да оптуженик има права да узме браниоца чим се позове на кривични испит, стим да га је на ово његово право дужан упозорити иследник. Законом би се тачно могла регулисати права и дужности браниочеве у овом делу поступка тако да би му се допустило присуствовање појединим истражним радњама (увиђај, претрес стана, итд.) а нарочито изјава за окривљеног правних лекова против наређеног притвора или истражног затвора или против решења о отварању кривичне истраге аналогно респективним прописима кривичног поступка. Све зависи на који се начин организује кривични по-