Branič

УТИЦАЈ ИСТРАЖНОГ ЗАТВОРА НА ИЗРИЦАЊЕ НОВЧАНЕ КАЗНЕ 359

осуђеник у остављеном року не исплати новчану казну нити је одради, суд ће наредити принудно извршење...". Питаио се шта бива ако у нашем случају није осуђеник у могућности да се користи овим законским бенефицијама, јер је већ а рпоп на издржавању казне у истражном затвору. Шта сад да се ради: суд сматра, да је окривљеник заслужио новчану казну, а не казну затвора, као тежу, у смислу § 74. кз. То је право суда, јер је нашао да такву казну окривљеник заслужује и хоће да му новчану казну за дотично крив. дело изрече. Суд ово може учинити али се појављује питање, да ли то није илузорно, кад је кривац већ у издржаном затвору, да ли се то може обзиром на истражни затвор и да ли тај истражни затвор није услов да се кривац казни затвором а не новчаним казном, кад га је већ суд наредио и кривац га већ издржао; да ли нема услова за новчану казну обзиром што се она а ро?(:епоп замењује казном затвора у случају ненаплативости, како то нормира § 44 кз. Све ово даје разлога размишљању и закључку да је ово питање истражног затвора у односу на нзрицање новчане казне компликовано. Ми сматрамо да нпак суд има да изрече онолику и ону врсту казне коју је кривац заслужио без обзира што је исти у истражном затвору. Како ће се тај истражни затвор урачунати у изречну казну, не сме утицати на суд при изрицању казне и одређивању њене врсте. Истина, овде се мора водити рачуна о примени § 339. кп. Питање је само: како ће се новчана казна обрачунати, да ли по уредби донесеној на основу § 44. кз. или по § 42. кз. Ми мислимо ако се ставимо на супротно гледиште да ће се ова казна обрачунати по § 42 кз. по принципу т с1ићш тШиз, тако да ће се за сваки дан затвора рачунати 25 динара казне и према томе утврдити да ли је осуђеник у истражном затвору провео више времена од досуђене и изречене овде замењене, пак, казне затвора новчаном по поменутом критеријуму. Истина, овде се питање може компликовати: ако осуђеник не буде пуштен у слободу сходно § 339 кп. и поред поменутог начина замењивања истражног затвора новчаном казном по наведеном критеријуму, за то што је осуђен на већу новчану казну него што је у истражном затвору остао. Онда са овог становишта имао би да и остатак одлежи и да се тек онда пусти на слободу. Ово никако не би могло бити оправдано, јер зашто га задржавати у истражком затвору кад је изречена новчана казна. Ово још и са разлога природе саме новчане казне, која има фискални карактер и преко тога се манифестује њена репресија. Зашто не пустити кривца на слободу и бар за овај остатак новчане казне, коју није обухватио издржани затвор, зашто не применити прописе §§ 43—45. кз.? Истина, овако би испало полутанско изрицање и примена новчане казне уопште, Ипак, ближе је закону овако да се поступи него што би то био случај да се противно поступи. Ово наравно ако се не би могао применити принцип: аг^. а ЉгИоп (аг§\ ад плашз а тшоп) јер кад је по цитираном правилу допуштено да се кривац који је издржао више у истражном затвору него што је изречена казна (мислимо на казну лишења слободе) одмах пушта у слободу и остаје му само изречена казна, а вишак издржаног