Branič

ИЗВЕШТАЈ ПОСЛОВНОГ ОДБОРА

593

банке и имања Беље. Протестовали смо против оваквог задирања неовлаштених лица у наш адвокатски делокруг, али и ту остасмо уох с1атапз т <1ебег1;о. Не знамо да ли нам може служити за утеху то што су исти неуспех доживеле и неке привредне организације, које су протестовале уз нас и против неоправданих и штетних привилегија које су истом Уредбом дане банци у извршном поступку. Ако не може служити за утеху, али може служити као илустрација прилика. Да би у вези са горњим крњење наших права било још потпуније, унесен је у Финансијски закон за годину 1939/40 § 129, по којем чиновници Државне хипотекарне банке с факултетском спремом могу полагати судиски испит, иако нису ниједнога дана служили у суду. Довољно је ако је дотачни три године био на раду у Државној хипотекарној банци, код правобраниоца или у појединим правним оделењима! И тако се за вољу неколицине мења чак Закон о судијама и запостављају адвокати и адвокатски приправници. Прешло је у обичај да су амнестије обухватале осим деликата, који се прогоне по службеној дужности, и оне, који се кажњују само по приватној тужби. Услед тога постале су приватне тужбе скоро илузорним, јер не само да су приватни тужиоци остали без судске задовољштине, него су морали још сносити трошак поступка. Зато смо подупрли претставку загребачке Адвокатске коморе да би се амнестија ограничила — како је то вероватно и била интенција члана 30 Устава — само на официјелне деликте. Чини се да је о нашим разлозима бар делимично било поведено рачуна, јер је последња амнестија од приватних деликата обухватила само оне почињене штампом. Политички деликти нису узети у обзир у ономе обиму, у коме смо то молили. Кад постоји потреба бољега и жеља за бољим, онда је скоро свака новост довољна да пробуди и нове наде у боље. И тако је промена владе у фебруару о. г. била довољна да улије у нас нешто оптимизма. У таквом расположењу предадосмо дана 20 фебруара у депутацији лично новоме министру правде г. Д-ру Ружићу претставку с овим захтевима: „1. Да у споразуму са Г. Министром Трговине и Индустрије изволите утврдити да се на Пензионе фондове наших Адвокатских комора не односи ни Уредба о надзору над осигуравајућим предузећима ни Правилник од 22 новембра 1938 године о истој уредби. Поближе образложење тог нашег захтева налази се у прилогу. 2. Да у споразуму са Г. Министром финансија изволите утврдити да за Пензионе фондове наших Адвокатских комора не важи ни Уредба о образовању пословних резерви ни Правилник од 26 децембра 1938 године који се на ту Уредбу односи. Поближе образложење налази се такођер у горе цитираном прилогу. 3. Да путем амандамана Финансијскоме закону за годину 1939/1940 изволите прибавити за себе и за г. Министра финансија овлашћење за издавање Правилника о мировинским маркицама као факултативном средству Пенционих фондова појединих Адвокатских комора. Поближе у нашем акту од 13 фебруара о. г., број 49-1939 године.