Branič

228

„Б Р А Н И Ч'

То делимично одузимање права гласа и оно малопређашње максимирање броја гласова могли би бити изигравани, ако би се на оснивачкој скупштиии омогућило прикривено заступање правих акдионара или учешће привидних. Зато се, хтело не хтело, мора сматрати да на таквој. скупштини ни једно ни друго није допуштено и јуридички изводљиво. Тим самим фактом, онај ко примењује закон стављен је пред дилему или да такав закључак. прошири и на остале скупштине акционарског друштва или да, напротив, разликује оснивачке од тих осталих скупштина које се држе у току друштвеног трајања, па да, затим, сходно тој. разлици, сматра да је на овим другима дозвољено учешће псеудоакционара и прикривено заступање правих. Пред овом дилемом ми се опредељујемо за прву од двеју алтернатива и то са следећих разлога: 1° Пропис чл. 12, којим се забрањује онима који уносе апоре да гласају при одређивању њихове вредиости или броја акција. које се у замену дају, мора се, на основу аналогије, сматрати као законска одредба која се примењује на свако такво одређивање, без обзира на то да ли се рно врши на оснивачком збору — приликом установљења првобитне главнице — или на некој каснијој скупштини •— поводом повећања акцијског капитала — јер не може се тек тврдити: да су заинтересована лица влзсна да, у том последњем случају, гласају; да им је тога ради дозвољено да на скупштини буду лично присутни или преко другога заступљени; и да то заступање може бити прикривено. Такво тврђење своди се на уверавање да улагачи апора могу, у циљу прецењивања истих, правити на неоснивачким зборовима лажну већину на тај начин, што би своје деонице поделили међурођаке и пријатеље који би, као пуномоћници у форми власништва или као псеудо-акционари, гласали у своје име, али за њихов рачун (ћотше с1е раШе, уступилац имена). Уз то, н е п р и м ењ и в а њ е забране гласања, о којој је овде реч, на одлучивање о апорима којима се повећава основна главница омогућава потпуно изигравање те забране т. ј. њено изигравање и као наређења које је намењено „претходном збору". 13а ) Тога ради довољно је да се са апорима не суделује у конституисању друштва, већ да се оно привремено без њих оснује,да би одмах затим били унети у виду повећања акцијског капитала. 2° Кад се тако забрана из ст. 5 члана 12 прошири и на одлучивање о апорима којима се, у току трајања друштва, повећава основна главница, онда се мишљење, по коме треба •— у вези са: заступањем другара преко пуномоћника који се формално легитимише као власник — разликовати о с н и в а ч к у од о б и чн е (редовне или ванредне) скупштине, мора ублажити и испра-

!3 ») Другим рсчлма, чак и у погледу апора којима се стварно учествује прж првобитном образовању деоничке главнице.