Branič

СУДСКА ПАКСА

253

Властодавац може конклудентним радњама пристати на закључеље уговора гк) гтуномоћнику. У спору П. К. противу Р. М. Окружни суд у Ш. донео је пресуду под бр. 66/34/6 од 29-УШ-1939. Одбија се тужбени захтев да уговор закључен између Ј. Ђ. из Ш. као пуномоћника пок. М. Л. К. и туженог М. Г, ,а потврђен код Н. С. П. 24. јануара 1930 год. нема никакве законске важности и да је тужени М. дужан уступити тужиоцу Г1. у државину земљу заану „Плац" постојећу у Ш. у улици Карађорћевој бр. 10 и т. д. а са ■ових разлога: „ Уговор закључен ибмеђу пуномоћника Ђ. Ј. и туженика М. ! . ,|е .уговор о послузи а не о поклону, јер у самом тексту уговора стоји да пуномоћник и по одобрењу поч. М. Л. К. даје туженику, а тужени М. Г. прима спорни плац на бесплатно уживање. Обзиром на § 582 г. з. тужени М. Г. примио је спорни плац од К. на бесплатно уживање послугу, за лреме по уговору од 10 година, с тим да га по истеку рока, пошто однесе подигнуте зграде врати К., дакле служио се бесплатно туђом К. имовином М у туђе име га држао а не у совје. Међутим код поклона потребно је да локлонодавац издвоји што од своје имовине и то унесе у имовину поклонолримца, те га тиме обогати, дакле поклоњена ствар прелази у својину а код послуге не прелази, већ је само детентор. За закључење уговора о послузи у смислу § 614г. з. није потребно специјално пуномоћије па је пу«о"моћник Ђ. ј. по пуномоћију бр. 8540 оио овлашћен на закључење овог .уговора. Овај уговор није закључен бесплатно у корист туженика, већ је исти обавезан да плаћа порез и прирез на спорни плац те је тиме ослобођен те обавезе пок. М. Л. К., пошто му плац није доносио користи. А лок. М. Л. К. од дана закључења па све до своје смрти 27-ХП-1937 год. .није тражио поништај, то се сматра да је исти прећутно одобрио и т. д. По овоме је по признању тужитеља Апелациони суд донео пресуду Пл. 1635/39 од 22-ХИ-1939 год.: Призив не уважава, побијену пресуду потврђу.је и т. д. а са разлога Погрешно је налажење првостепеног суда, да пуно.моћ. Ђ. Ј. није трегбало специјално пуномоћије, јер је у питању уговор о послузи, који се чтризивом не напада, онда је по мишљењу Апелационог суда за такав правни посао — уступање ненаплатног права потребно у смислу § 614 г. з. спедијално пуномоћје. Али, кад је уговор закључен преко пуномоћника и пок. К. конклудентним радњама пристао на закључење истог, па за време жизота није тражио поништење уговора, онда се има сматрати, да је пок. К. признао уговор о послузи и пристао да се исти оствари и т. д. По ревизији Касациони Суд у Београду изрекао је пресуду Рев. 491/40: ■Не уважава се ревизије тужиоца и нападнута пресуда Б. Апелационог Суда «ао призивног потврђује се и т. д. а. са доле наведених разлога: Нема прј тивуречности, јер је призивни суд на основу тога што пок. М. није тра■жио поништај после седам година од закључења уговора, а та чињеница ие стоји у противуречности са списима правилно је нашао да је властодазац <К. пристао клонклудентном радњсм на закључење оваквог уговора и т. д. 12. марта 1940 год. у Београду.

Нема места правном леку противу потврдне пресуде призивног суда до о.ООО дин. У спору Др. Б. Ј. противу Ј. О. због адв. хонорара Касациони Суд у ђ. Рев. 51 ]/40 донео је закључак: Да се ревизија тужене стране изјављена противу пресуде Апелационог Суда у Б. као недопуштена одбаци а са обих разлога: Да је првостепени суд пресудом својо.ч од 17. фебруара 1939 год. По -—831/38 осудио туженика да плати тужиоцу су.му од 4.262,25 дин. са припадајућим споредним потраживањима, а од већег тражења ту.жиоца је одбио и. 2) да је по призиву тужене стране Апелациони као при.зивни суд делимично преиначио пресуду првог суда и туженика осудио на