Branič

СУДСКА ПРАКСА

257

у изјави ревкзије није поједиице, јасно и одређено означио коју од повреда закона, то је се имало решити као у диспозитиву." По жалби оптуженика, Касациони суд у Београду решењем својим од 5 маја 1936 год. КЖК 23/36 одбацио је жалбу оптуженикову са разлога: „Окружни суд за град Београд својим решењем од 16 априла 1936 год. одбацио је ревизију опт. К. на основу § 341 тач. 2 ксп. с тога што иста није била оправдана, односно у изјави ревизије није појединце јасно и одређено назначио која од повреда закона. С тога је ово решење окружног суда правилно и на закону основано, а навод жалбе, да суд одреди другог адвоката који ће у остављеном року изјавити правне лекове противу пресуде окр. суда — неумесан је, пошто је опт. К. у см. § 60 од. III ксп. имао браниоца, који је на записнику главног претреса изјавио правне лекове, само исте није оправдао у см. § 340 од. I ксп. а рокови за изјављивање правних лекова преклузивне су приро де — § 88 ксп. и не могу се продужавати." Јован Д. Смиљанић.

Олакшавну околност добро владање нема јавпи службеник, пошто хо изискива карактер саме јавне службе. Окружни суд у Н. С. пресудом својом бр. Кзп. 781/1933 од 18. јуна 1936. г. прогласио је кривим оптуженог Б. В. што је: ';) неустановљеног дана и месеца током 1932. г. примљених 900 дин. од Дунавске Финансијске Дирекције у Н. С. у својству режисера техничког одељка при Среском Начелству у С. за исплату рачуна О. Л. 2) 2 јануара 1933 у истом сво.јству 1386 дин. примљених од Дунавске Фин. дирекције у Н. С. ради исплате нето принадлежности Т. А. надзорника река из Б. П. за месец .јануар 1933 г. 3) 21. октобра 1932. г. у истом својству дин. 840 примљених од Дунавске Фин. Дирекције у Н. С. ради исплате награде Т. Ж. за време од 1. априла 1931. г. 31. марта 1932. г. 4) неустановљеног дана иза 26. септембра 1931. г. 7299 дин. од касеног новца којим је као режисер руковао, у сва четири случаја новац себи противправно присвојио, дакле је као јавни службеник поверен му новац на руковање противправно присвојио па је тиме под 1. и 3 починио двоструки преступ из § 318 к. з. квалификован по § 319 од. 1. к. з. кажњив по § 319 од. 2. к. з. а за дела под 2 и 4 начинио двоструко злочинство утаје из § 318 к. з. квалификовано и кажњиво по § 319 од. 1. к. з. Па га суд због тога осуђује: и т. д. По овоме је Касациони суд, у Н. С. по ревизији и призиву под кре 295/36 донео пресуду. Касациони суд ревизију оптуженога одбацује а призив његов као и призии државног тужиоца одбија са доле наведених разлога. Против пресуде Окр. суда изјавио је оптужени ревизију због 1) повреде формалног закона из § 336 бр. 5. у вези са повредом закона из § 337 бр. 1. сл. г.) с. кр. п., што је суд одбио предлог, да се расправа не лротегне и на дела под II и IV у диспозитиву првс-степене пресуде, јер Је Касациони суд својом пресудом од 8 маја 1936 бр. Кре 45/50/1936 правсмоћно ослободио њега од оптужбе одбивши у погледу ових дела ревизију држ. тужиоца, а уваживши само његову ревизију. Исту повреду формалног закона налази жалилац и у томе, што је одбијен предлог, да се у погледу дела под III набави дупликат од техничког оделења Среског начелства у Н. С, којим би се доказало, да дело не посгоји. Даље исту повреду закона види жалилац и у томе, што је одбијен предлог, да се набави извештај од среског начелства у Н. С. и од Банске ^праве у погледу тога, да ли је он жалилац био именован за режисера и да ли режисера именује банска управа или Министар. 2) због повреде формалног закона из § 336 бр. 6. с. кр. п. жалилац налази у томе, што је пресуда непотпуна, јер не даје разлоге о томе, како и на који начин је вршио утају и неустановљава, које тај шеф, који