Branič

222

вину главнице, настави са својим пословањем односно да, услед тог губитка, приступи ликвидацији. У другом случају, пак, прихваћа предлог о отпису пропалог дела главнице или о његовом замењивању новим уплатама или о каквој сличној мери, која^ без формалне одлуке о продужењу рада друштва, стварно дозволзава и иде за тим продужењем. Услед правног ефекта који се тиме постиже, као и због с а м е ј у р и д и ч к е могућнос т и да се, у облику закључка о отпису акцијског капитала, прећутно изгласа настављање друштва које ј,е изгубило половину износа своје гЛавнице, не може се, ако је тај губитак заиста претрпљен и то под условима к о ј и н а м е ћ у п р и м е н у ч л. 79 ст. 1, пуноважно р ешавати о отпису главнице на скупштини у чијем се дневном реду тај отпис и упис новог акцијског капитала додуше наводе, али у коме ие стоји да ће се дотична скупштина бавити питањем: „хоће ли друштво, због тога што му је пропала половина главнице, ликвидирати или продужити са радо м". Приговор, да је прећутно решавање о продужењу друштва нормална последица отписа старе и уписа нове главнице т. ј. двају питања која су, по претпоставци, била на дневном реду, не може да оповргне ваљаност нашег закључка. Такав приговор је произвољан. Истина је управо на другој страни: није прећутно решавање о продужењу друигтва последица отписа и уписа акцијског капитала, него су тај отпис и упис последице решености да се продужи са друштвом. Отуда, када би, због губитка главнице, на дневном реду било одлучивање о настављању или престајању рада друштва, правно би било могуће решити да се изгубљени део отпише или замени новим уплатама, ма да то отписивање односно замењивање није било унето у објављени дневни ред. Али обрнуто није допуштено, јер се изједначује са мешањем узрока и последице. Као што се, у случају кад друштво изгуби половину или више од своје главнице, на оној његовој скупштини која према објављеном дневном реду није и з р и ч н о сазвана ради решавања о ликвидацији или продужењу рада, не може да одлучи да се отпише изгубљени капитал, иако је то отписивање унето у дневни ред, тако исто друштвена скупштина не може правоваљано да закључи да се, на место у целости изгубљене главнице, упише нова, ако у дневном реду те скупштине не стоји да ће она већати било „о обнављању друштва" било о његовом „п о н о в н о м у с п о с т а в љ а њ у" и л и „наст ављ а њ у" б и л о, н а ј з а д, о њ е г о в о м „з а м е њ и в а њ у" неким друштвом које би се у том циљу тек имало основати. Без значаја је, при том, што дневни ред односне скупштине садржи тачку „о отпису старог и упису новог акцијског капитала". Такав састав дневног реда довољан је онда