Brastvo

80 БОРБА ЗА НАРОДНОСТ

нички одлучио (Жигмунд), тобоже заштићујући римску цркву: да истреби чешки народ, и то помоћу крета, који папа по неправди противу нас проповеда, да истреби народ... и да доведе у земљу туђинце, па да њима насели места, са којих протера Чехе... Он је свагда штедео Маџаре пч Немце, најсвирепије непријатеље народа нашег, сватда их претпостављао Чесима, и сватда је тако удешавао етвари, да се Чеви међу собом кољу, како би их Незци, овако ослабљене, боље могли сатарпти.“ Пеепик из тога доба још је боље карактеризовао, не само Жигмунда, но и цео одношај немачких владалаца према Чевима. По њему 4Њигмундо овако говори: „СОкупивши силне немачке чете, врушићу им (Чесима) све слободе, на које се од старина позивљу и ради којих се противу свота краља буне. Покорићу их све заједно е децом, и то ласкавом глатком речи. Ако се тако не покоре, ја ћу наћи начине, да их све упропастим, па да у земљу доведем Немце, који ће ми радо служити. Кад екинем с врата Чехе, онда ћу жарлти и палитис Немцима, та, и сам сам Немац — странац, од колена луквенбуршког. Дражи ми је један Немац него седам Чеха, јер се Немац свуда протура, зеленашећи, п много стече својом памећу.“ Један пак силан доказ патриотизма чешкога даје нам година 1427., када ву иони чешки племићи, који ву иначе били врло добри католици, у тренутку опште навале устали против непријатеља и придружили се Хусовцима. Како је цео хуситеки покрет дејствовао на чешки народ, види св већи из самих џогодаба, које се полажу краљу Жигмунду као законитом наследнику, пре но што престо прими.