Brastvo

=. си

м У“ |: Е

БОРБА ЗА НАРОДНОСТ К3

мили протестанство, сиротни и ботати, грађани и племићи, морали су иапустити своју домовину и ићи у туђину. Тако су се многобројне чешке породице, растурене нарочито по Немачкој, морале претошти у Немце. Тридесетогодишњи рат испио је и материјално чешки народ. Гоњен и затупљиван језуштима, он је већи бројно почео опадати, и само ву брдеки и са свим удаљени крајеви овде онде били у стању, да се још одрже у својој народној вери. Идеја понемчавања није ни сад била напуштена. На место растераних чешких становника, читавих села, довођени су на ново Немци, којима ву онда давана већа права и привилегије но Чесима. По себи се разуме да је сада већ свуда чешки језик злостављан и прогањан, а на његово место дошли су немачки и латински. Ни сами Чеси нису евојим језиком у почетку смели писати, а доцније су га у општој беди почели и сами занемаривати.

У току ХУП и ХУШ века живео је чешки народ, претворен у чисто робље немачких или понемчених виших сталежа, јадним животињским животом, и не помишљајући на своју народну мисао или још више на народну слободу. Год 1774. уведен је, како у целој јавној служби, тако п по свим сеновним школама чешким немачки језик. Чесима је претила опасност, да буду са свим понемчени. Али сад су већ биле прешле п у главу крунисаних идеје човекољубља. Мисли Француских Филовофа из ХУПЛ века почеле су већ у целој Јевропи хватати корена. Овом покрету идеја или, боље, њиховом дејству на тадашњег немачко-аустрпеког цара Јосифа 11 имају Чеси да благодаре за свој устанак

6“