Brastvo

дА БОРБА ЗА НАРОДНОСТ

западног утицаја. дотле јој је он својим непрестаним ратовањем, 6 једне, а својим прекомерним попуштањем бугарском и грчком елементу на штету свога народног, с друге стране, као и многим расељавањем, прилично ослабио српски народ. Можда ће мало чудновато изгледати, али се нама чини да Грци и Бугари за свој напредак (у погледу народности) још и данас имају да захвале Душану, који је за љубав балканскоме савезу био готов, да у неколико жртвује интересе свога рођеног народа. У оваквом стању затиче нас кобна 1389. година, навала п освајање турско. А с потпуним освојењем балканског тропоља (1527.) видимо наш народ у тешком и очајном стању.

Завојевачи Турци гледају да потурче где год што могу; они узимају младиће, п у масама их одводе у крајеве, где се они са свим губе за своју народност. Што на своме огњишту остаје, то има за евој народни опстанак да се бори: на истоку е Румунима и Бугарима, на југу с Грцима и Арнаутима, на западу по приморским крајевима с Талијанима, а на северу с Мађарима и, сад већ у потпуном смислу речи, и с Немцима.

У јужним покрајинама данашње Аустро-Угареке било је Срба много пре, но што су их тамо превели Ђурђе Бранковић или доцније Чарнојевићи. Могућно је да их је у дунавеко-потиској равници остало још од онда, кад су се Срби први пут у ове крајеве доселили. Већ после пада на Косову ми видимо да је Стеван Високи увучен у сплетке западне политике. Видимо већ и велики утицај тадашњег немачког цара

У ЈИ Да у