Brastvo

96 БОСБА ЗА НАРОДНОСТ

бало да буде. Сам устанак од 1848. оставио је за собом на 30.000 ерпеких удовица, а преко 60.000 епрочади. У овим крајевима имао је ерпеки народ за свој опстанак да се бори е Немцима пи Маџарима, који су имали много више и јачег оружја за борбу, а поред тога још и с Румунима, који не само да порумуњују Србе, но и Маџаре и Немце. Али је нарочити узрок опадању Српства у Аустро-Угарској слаба плодност. „Воља за расип, који уведоше Немци и Јевреји“, вели Пико, „била је од најжалоснијег утицаја на Србе. Ништа није чешће, но да се ипо велима виде жене, које, идући читаве седмице босе, прегоревају своју заштеду, да би у недељу обукле евилену хаљину. Тежећи за расипом, занемарују децу, која им постају досадна; та им тежња квари обичаје, чему су жалосне повледице незаконите свезе и подметање. Ми познајемо вароши и вела, где главовите бабице дају своје савете неуким младим матерама, и по најлошију цену тамане брачни плод.“ По себи се разуме да аустроугареким властима није стало до тога, да тој несрећи бар код врпеког елемента стају на пут. Забрањујући народне школе, они то зло стање још и потпомажу. Без икакве моралне и материјалне помоћи «е наше стране бори се наш народ за свој опстанак е Грцима и Бугарима у Маћедонији, с Арнаутима у старој Србији, а шта тек да кажемо за стање у Босни, Херцетовини и Далмацији Изван сваке сумње стоји да, као што врпски народ као засебан одликују његов језик, повесница и обичаји, тако исто чини и његова православна вера. Наша нам повесница показује да