Brastvo

162 ГЛИША ТРЛАЈИЋ

— Је ли велика разлика међу српским и руским језиком '

— Није врло велика.

Повле тога милостивог разговора са мном господар ступи у другу дворану. Тује био смештен по столовима рад комисије за састављање закона. Монарх га удостоји евоје пажње, и по том приђе, у пратњи евега збора ка трпези, где по закону руског гостоприметва окуви хлеба и воли, па се најзад удали, оставивши вав збор у усхићењу и најпријатнијем расположењу.

По одласку Његовог Величанетва седосмо за сто, и ту смо обедовали. Ја бејах у дубоком размишљању, кад од један пут загрмеше обе дворане једним гласом : „да здравствујет оратор! да здравствујет Терлајич!“ —

0 душом опојеном слашћу благодарности вратих се дома, помишљајући на живу радост, којом ће ова свечаност веселити ваше матерње срце, кад ми ово писмо прочитате и видите да сам ја бпо у тој дивној светковини дјејствујуће лице. Ова моја срећа злрадова ме нарочито с тога, што је чмператор изустио три шут сршско име. Ја сам свагда љубио славно име Србин, више него ч живот свој, и старао сам се вазда да му, колико од мене зависи, чиним част; но сада је оно, изушћено устима великога господара, још више евето мојему срцу. Сведрага мати моја, радујте се са мном!

Блатословите рад моји примите уверење синовље љубави и благодарности вашега, свагда најпослушнијега сина, Глише,“