Brastvo

170 СОЛУНСКИ МИР

и прибћгђ вљ градђ Солоунђ“. Григора вели: цар, хотећи поћи у Македонију, да заплаши градове, који емишљаху издајство, постави патријархом Јована, препоручи му у храму св. Софије супругу-царицу и децу на елучај какве несреће. Онда без војске оде у Македонију. Није никоме веровао; свакога је сумњичио.

Док је Андроник утврђивао Париград и свој дворац, краљ Душан освоји и заузе Костур, Хлерин, Бодену, Чемрен и друге многобројне мање градиће, као што су: Острово, Пела, Постол и т. д. Најпосле нападе на Солун и заузе сва његова предграђа. Убојном снагом цар се није могао мерити с Душаном. Очекивао се пад Солуна. Пар се нађе у љутој невољи, а невоља, је доветљива. Лукавство често вавлађује највеће препоне. Зопир је освојио неприступни Вавилон. Цар се реши, да се спасе од опасне личности начином, који се чешће употребљавао у Византији. Он позва члана државног савета, Оранцу Палеолога ; обећа му највеће почасти и небројено благо, ако ве претвори у бегунца и у српском логору убије Спргијана. ( том намером постави га управитељем Дивне, Соска, Старидола и других, Костуру оближњих градова.

На неколико дана после одласка СФранце Палеолога, пронесе се глас по Солуну и његовој околини, да је СОранца учинио издајство, да је распродао еву своју марву и с пуним рукама злата пребегао ерпском краљу. На то изађе царска заповест, да се попише све Серанцино имање, а његову жену и децу срамно проведоше по солунским улицама и бацише у затвор. Због свега овога предусрете Сиргијан Оранцу нај-