Brastvo

те „

СОЛУНСКИ МИР 178

донеше , где од рана премину. Овај губитак јако ожалости краља. Он свога савезника и пријатеља свесрдно ожали и најсјајније сахрани. Са запада краљевине дођоше Душану гласи, да се спрема угарски краљ, да нападне на краљевину српску у Подунављу, а цар Андроник опет с друге стране посла Душану посланике, молећи за мир. Посланици су у име цара краљу рекли: „Видим, превисоки краљу, да ти Бог помаже, али те молим, заборави, што сам згрешио твоме оцу и теби и прими ме у срдачну љубав и „вђ воло Твор, јако и послоушлђивато ти.“ Видиш, да што сам имао моје државе, у твојој је руди, и колико хоћеш врати ми, а мене прими као љубазнота брата и друга твога краљевства. Од данас ће у љубави општи државе српека и византијска. Ја молим, да се састанемо.“ Кад је Душан саслушао посланике, он посла своје посланике Андронику 6 предлозима, а сам сазва на збор своје војводе и властелу. да се договоре и разговоре шта и како боље да поступе у овим приликама. Колико су пута доходили и отходили посланици из Солуна Душану и од Душана у Солун, док није Андроник усвојио све краљеве захтеве и мир био потписан! На услове тога мира узајамно положе заклетве, да га ни једна страна неће погазити. Том приликом један другоме зададоше тврду веру и одредише место састанка код потока Галика, на месту биргијанова убиства. И тако се оба владара састаше под бедемима града Солуна, 1883. год., у петак, Августа 26. Ту се братски пољубе. И тога дана била је велика радост и весеље у краљевом стану и у читавој византијској држави,