Brastvo

158 ГЕОГРАФСКО-ЕТНОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД

Маћедонија је постала у приморју између Марице и Месте, као што већ напоменух, па се доцније ширила западу поред мора, обухвативши Солун и ушће Вардара, и доспевши до врхова Олимпа и Пинда, у жељи да се окута са Грцима.

Никад се није у правоме смислу Маћедонија разумевала и звала на веверу даље од Пловдива (Филипопоља, по имену маћедон. краља Филипа)и Струмице, нити западније од планине Перистера и старе Неречке, ма да су северније и западније области зависиле од маћедонских владалаца, али се нису звале Маћедонијом. Само тумарање и збрка појединих писаца могла је да замишља и ствара погрешне појмове, по већ сакатим теографским списима и кратким, непотлуним и неразухљивим историјама.

Кад су Римљани освојили ове земље, не знајући им тачне границе, него само знајући тако колосалну државу Маћедонију, и дали су јој на Балкану шири географски појам, нарочито је одгурнувши на северо-запад. Доцније кад су Римљани пропали, и кад се њихова источна царевина прометнула у византијеку-трчку, имала је она и државних разлога, као што то сами њихови цареви признају, да потура све имену грчком, кад год јој је то згодно пошло за руком; онако, као што садањи Грци хтедоше да потуре неколико цинцарских села у Маћедонији и јужној Старој Србији Грцима на берлинском конгресу 1978. год. Они и сада то попују, али заман, јер сами Цинцари сада