Brastvo

78 БОРБА ЗА НАРОДНОСТ

узме Немицу, говорио је он, онда он треба да ве труди да његова деца одмах чешки науче. Он се борио тако исто и против мешавине чешкога и немачког језика. у Прагу и по градовима. „Свакога Чета, који говори пола чешки а пола немачки, треба тући“ говорио је он, наводећи за то примере и из библије. Али он ве није ни на томе зауставио. У својим чешким списима. он се трудио да употреби што лешти и чистији матерњи језик. Како је чешка азбука била уназађена, то ју је он дотерао тако, да се с мало промена још и данас употреољава. Видевши како велика опасност његовом народу прети од католичко-немачких свештеника, који су се овлањали на папу и немачко царство, Хус је писао да „свештеници живе у држави, те се морају као и остали грађани покоравати врховној државној власти, дакле краљу.“ Али он ве најпосле мораде кренути у Коениц, да пред сакупљеним црквеним сабором, а на основу оптужаба нарочито немачкога евештенства, одговара као јеретик. Тадашњи цар немачки (брат чешкога краља) послао му је за тај пут јемственицу, којом му осигурава. миран пролаз до Косница, заповеда да му се даду пратиоци и изрично вели „да буде тамо, докле хоће, и да ве слободно врати, кад му се усхте.“ Али чим је Хус стигао у Ковниц, затворе га у влажну тамницу. Узалуд су чешки сталежи влали цару ЖКигмунду посланицу за посланицом и сматрали злостављање Хусово за увреду и злостављање делог чешког народа. Слаби ЖКигмундо, заведен католичким духовништвом, предложи први — и не оеврћући се на своје јемствено писмо —