Brastvo

која извире, на 4—95 сах. далеко од равнице, из планине Богићевице и Козјег Ртња.

Под самом овом планином, на десној обали ове реке, стоји манастир „Рисоки Дечани“, подигнут 1327—1885 год., задужбина Немањића седмог Уроша 111. — светог краља Стевана, названог Дечанским. Ова најзнаменитија и немал' у целом Српетву најчудеснија грађевина остала је до сада најснажнија морална потпора православног хришћанства. Ова најславнија српска задужбина стоји неповређена и данас, као будан стражар, и као најречитији сведок пред целим светом: српеке славе и величине некадашње. У; овој светињи српеки калуђери и дању и ноћу моле се Богу за српеког владара, сриски народ и за цео човечанеки род, да би престала међусобна крвопролића и невлога, те да би се једном дошло до опште оне, људима намењене ереће, братске слоге и слободе.

На Дечанској Бистрици један је мост код Бивољака, на по сахата испод манастира, а други, на један сахат, код Луке, који веже Пећ са Ђаковицом и Призреном. Спрам самог манастира, на левој обали, има једна врло јака кисела вода, а око самог манастира све је окружило брегове борје и коштањева — кестенова — планина.

Дечанека Бистрица утиче у Дрим на 4 сахата испод Дечана. У њој има доста рибе, и то само пастрмке; у њу утиче, изнад манастира, много као лед студених извора. Она је, као и Пећека Бистрица, обична река, само, кад се не топи внег и када киша не