Brastvo

56

и цареви живели, и овим полуотоком управљали. Имали су престонице: Десетник или Десницу, Стару Диоклетију — Зету, град Звечан, Приштину, Призрен, Неродимљу, Кратово, Скопље, Серез, СоФију, Прилеп, Крушевац, Београд, Смедерево, Некудим итд. Али је српски народ срећа послужила, да се бар већим делом уједини и оснажи само са Шар планине и царског Призрена, одакле српски владари над три суседна мора и на све друге стране полуострва Бал_канбког достојанствено заповедаше. —

Призрен је уживао пуну слободу и сигурност мало не пуних 300 година. Са свога јаког природног положаја и стога, што је у средини српских земаља, погранични ратови њега се нису ништа тицали, и, кроз више нараштаја, његови зидови не видеше непријатеља; њему се не могаше ни близу прићи, а камо ли у њега доћи; па и после несрећног Косова више од пола века протече, докле непријатељ у Призрен не уђе, први пут 1455. године.

Средњевековни Призрен, престоница српских вла-

далаца, и место састанку српских сабора за издавање земаљских закона, бирање владалаца и српеких патријараха — кроз све то време, по гласу свију сведочанетава , био је срећва и напредна варош; сигурни царски друмови, повучени по старим римским линијама, скопчавали су га с морима : Јадранским, Црним , Јегејским. и Дунавом. Између њега, Котора, Дубровника и Млетака био је свагда непрекидни саобраћај, — томе су и закони Душанови ишли на олакшицу. — Па и сама варош била је пуна добро-

У А