Brastvo

82

црква и школа вековима без својих народних учитеља, па се при крају ХУЦП и у првој половини ХУЈШ века и сам народ преполови, у огромним масама, с патријарсима, преселивши све у Аустрију, и у другој половини ХУПШ века са уништењем патријаршије коначно изгуби и народну црквену самоуправу, — и опет, поврх свију тих наведених беда и несрећа, српски је народ у Призрену морално надвисио све тамошње народности.

Зато, велим, онај велики Бог који је врпеки народ очувао кроз толике бурне талаве од крви ин

·_ пламена, п који нас је водио победама у ХП, ХШ

и у првој половини ХЈУ века, па и од пре #0 год. и пре 10 год. у овом столећу, — онће и у будуће водити бригу, да се његово име поново хвали, велича п слави у дивним, величанственим храмовима, који сада тамо у невољи живе, тајно своје п божје име спомињу, или су обрасли у маховину, или су превереви чекајући свог овлободиоца !

У закључку да кажем то, да се опае Призрена и околине, 9 свима појединостима, оставља вештоме перу каквог нашег историка: јер ја сам, као домородац, осећао дужност, да, и ако невешто п непотпуно, у кратко опишем значај и важност ове царске вароши, која је за сваког Орбина света и везана за најдраже српске успомене како из најстаријих српских времена, тако и у доцнијим кобним данима српске псторије, која је, тако рећи, постала, упоредо са Св. Дечанима, патријаршијом и Грачаницом, средиште Старе

Ат ти