Brastvo

У нат ДЕТ О УНА х 146

86

свакојаким довијањем: да разоре мир Душану на дому, да га заваде с властелом, да по што по то постигну своју намеру. Краљици Марији служи као оруђе лепа Анђелија, посланик нејакога цара зизантијског Јована. Бискупу Петру служи као оруђе Фапатични доминиканац Зено, који се протурио да буде видар у двору Душановом. Али те сплетке византиске и римске не збуњују ни мало реликога Душана. Он корача снажно и чврсто све ближе своме великоме циљу. Великим делима за добро свога народа и за величину п славу српске државе хоће Душан да покаје смрт свога оца Стевана Дечанскога која му тишти душу као сињи терет, и ако зна да он сам није био непосредни узрок смрти очеве.

У другом чину видимо како се византиска и римска сплетка развија у највећи јек. Краљица Марија зна добро да несрећа и растројство у домаћем животу убија велике духове и омеће их у остваривању великих идеја. А да би јој то боље испало за руком. она се послужим дрском љубавном изјавом самозваног цара византиског Кантакузена, који је дошао да иште помоћи у Душана, Бискуп Петар са своје стране осмелио се већ толико, да грети Душаву чак и анатсмом папинсм, ако не пристане на сно што хоће његов Рим. Кад Душану не могну досадити ни те сплетке, онда се краљица Марија и бискуп Петар удружују; Рим и Византија начине савез, да како год оборе Душана.

У трећем чину видимо Душапа како чини знаменит историјски корак на свом великом путу. Он проглашује свечано самосталност српске цркве, а српског архијепископа уздиже на достојанство патријарха. Проглашује српску царевину и себе крупише царском круном. У исти мах развија српску заставу, диже силну војску и креће се, да освоји Цариград.

У четвртом чину напртао је писац последње напоре византиске и римске интриге, која још покушава да у