Brastvo

ХШУ

Побожна браћо! Век у коме живимо објавио је царство идеје народности. То царство већ је нашло и своје трофеје у слободи и уједињењу италијанског и немачког народа, и вамо још на Балкану вапаји се чују, па и ако је п ту више пута развијана застава идеје народности, којој ву овога века Срби први послужили и на њен олтар принели племениту и јуначку крв своју и тешким знојем очувано имање евоје. Истина, да је из тих жртава поникла Краљевина српска, ну и она је само један део онога великомученичког и светог · тела, коме је ћивот на Косову сакован и тек после Пет векова на Такову отворен, да му се потомци поклоне пи да ту погажену светињу ускрену. Воња благоуханија из овога ћивота са Такова замирисала је по свима сршским земљама, по целом српеком народу, Боји је тиме мало живахнуо, али још главу слободно исправио није! Кадпоница тога ћивота, браћо Срби, остала је у рукама Краљевине српеке, и она треба опет да окади своју браћу Србе. Ну синови Краљевине и нарочито чланови Друштва Св. Саве дужни су да принесу тамјана у ову кадионицу, те да српска црква и српека школа, српска песма и ерпеки обичаји не остану у мраку и без мириса. Родољубиви покојници, за чије смо душе упалили данас воштаницу у храму Божјем, умалили су нешто својим милим и дратим наследницима, али су за то пренели свој део тамјана на олтар српске идеје, дајући нам лепа примера, да се на њих угледамо, негујући у српским земљама просвету и народност, веру и обичаје, јер је у томе још сила и моћ наша,