Brastvo

И Па РАИ ни НИ МИ дна

о

Рећи ћу вам у кратко, шта је говорио; али рука ми нешто дриће, и ја не видим добро слова. Душе ми, као да су ми и очи влажне. 'Треба да опростите, ако вам не испричам добро догађај, пун величанствености и простоте.

Најпре да вам кажем, да је онај старац сеоски учитељ, а деца његови ђаци. За време рата учитељ је добио допуштење, да иде на војску. Отуда се вратио с медаљом, која је на прсима његовим нашла места после прускота зрна. Чим се мир учини, учитељ се прихвати своје мале школе у Лини Ларен, где су га, то можете мислити, сви волели и поштовали,

Дакле, овако од прилике говораше тај човек :

„Децо, као сваке године, тако смо и сад дошли, да на данашњи дан урадимо што смо дужни нашој Отаџбини. Ми долазимо поклонити се непознатом јунаку Француске земље, Пјеру Миру. Ви знате шта је било. Пјер Миру беше дечак од дванаест година, кад нашу отаџбину сколише Пруси. 30. Августа 1870. дође једна уланска регимента у Лини Ларен. То беше предводница непријатељске војске.

Требало је истога часа однети глас нашима, који беху на две миље одавде, у Кланшфонтену. Немци подозреваху, и бејаху опколили село, да нико не изађе, Онда кмет, г. Реми, нађе Пјера Миру и рече ну: —

„Цјере, хоћеш ли да спасеш војску Француску '

— Хоћу! господине кмете.

— Е онда идии нађи ђенерала К...., у КланшФонтену, реци му од моје стране ово.“ И кмет му

1»