Brastvo

сл

новимо свечану заклетву, којом су се до сада заклињали еви ваши старији другови, и која ће се понављати до дана освете.“

Тада учитељ изговори ову заклетву:

— „Пјере Миру, заклињем се, да ћу као и ти погинути за Отаџбину, кад буде време.“

да тим позиваше ученике све једнога по једнога. Свако дете ступаше мало напред, и подижући ручицу према зиду говораше: „ФЗаклињем се.“ Ови, сви, и они најмањи од шест година, сви се заклињаху.

Учитељ приђе последњи, и подигнувши руку рече:

— „Пјере Миру, заклињем се, да ћу као и ти погинути за Отаџбину, кад буде, време.“

Ох, кад се овако куне овај старац, који је на делу посведочио евоју храброст, кад се он куне да ће погинути онако исто, као и оно дете од дванаест година —- бадава, толико чврстине нема код мене, вузе ми се завртеше у очима, прокапаше и полише образе !

У том се журно примаче једна сељанка, сва у црнини. Ја сам после дознао, да јој је пре осам дана умро муж, и да је тек јуче добила глас, да јој је најстарији син погинуо у Тонкину.

— „А моје дете, господине учитељу, зашто и њега нисте позвали као друге“

Доиста један великачак дечко од тринавет година беше остао сам. Он плакаше.... Шта ли он то беше скривио, те да овако јавно буде каштигован' Он нв разумеваше....