Brastvo

1) Заспала госпођа Господу на крило. Говподар је буди У очи је љуби. „Дитни се, госпођо,

Нит је вила, нити љута гуја,

Већ то пишти млада Павловица; Данке броји и године њене,

Што ми млада без порода оста. Опет ми се сама обаврати, У)

Те узима ону танку пређу,

Да заплави онај тихи Дунав,

Да ухвати рибу златна крила,

Да однесе цару на-поклоне. Царе њојзи цо тихо говори: „Тако т' Бога, млада Павловице ! Шта ће мени риба златна крила“ „Тако т' Бога, царе, чеетит' царе, Ја сам теби милост поклонила,

Да се молбом Богу позамолиш,

Не би ли се Богу емиловало,

Да м' поклони једно мушко чедо, Да ја имам и под старост евоју, Да ја имам ка: "но моје друге.“

6.) са љељо.

Краљица је дошла ; Краљица је дошла, Те даруј краљицу. Коловођи подај Венце и одбоце,

#) Значи: охрабри.