Brastvo

98

висове, сутра дан освану ти исти висови бели као лабудови, а Скопље тек пријатна кишица расхлаДила 5 и

Дужан сам претходно да објасним за што пишем Шар, а не Шара као што се већ и пише у натој књижевности. Истина Вук је написао у своме речнику стр. 833: „Шара. Вега 11 Зетђлеп (лаоп5 Зсатдиз): Код оваца у Шари планини“, али он јамачно није овакав облик чуо од мештана, већ од Срба из даљних крајева.

Срби који сада у близини ове планине и на самим њеним огранцима живе зову је Шар (с оштрим акцентом), а не „Шара“, по томе је ова реч мушкога а не женскога рода". Кад питате кога, повазујући руком на ову планину, која је оно планина' Он ће вам поносито и као с радошћу одговорити: то је Шар.

Ово потврђују и народне песме: ТЈ варијанат (из оридске нахије с леве стране Црнога Дрима, у Кецкарској жупи):

Попаднала Шар планина, Калино ! Кали-веро, вито перо зелено !

' Номинатив Шар, ген. Шара и т. д., придев: шарски-а-0 а никако „арин-а-0“, као што сада погрешно пишу, јер би такав објективни облик долазио од Шара, као што је од Мара Марин-а-0 међу тим Шара није у обичају у народноме говору мештана.

Каже се: шарски сир, шарски снег (на јужној страни шарски снег), шарска вода и т,д. Дакле треба писати и говорити шарски-а-0, а не шарин-а-о. У отоме сам и ја до сада грешио.