Brastvo

Огромно је благо одсад само твоје,

А његово што је, већем прогут'о је!“... Још се мого старцу живот худи спасти, Али Ката не хте ни речице касти, Обузела њу је лакомост помамна, Претегнула мис'о бестидна, бесрамна !... Исте мрачне ноћи позлило је старцу, Одупрет се није могао ударцу:

Грчеви га стегли, ватра му у усти,

За некол'ко сати Богу душу пусти :.... Кад освану зора, по вароши пуче: Умро да је старац, жена да јауче,... Почели се згледат сви поштени људи, Па рекоше: „Овде треба да се суди!“.. За мало па дође старешина власти,

Да размотри шта су починиле страсти. Утледала њега, отровница Пела, Стакоце отрова из џепа узела,

Испила га до дна, на муке се дала, Кад су њојзи прешли, мртва је лежала... Отровница грешна, друкче је мислила, Да ће 'вако проћи није то ни снила, Држала је, црна, то се неће знати,

И да може старац 'вако умирати.... Но чим злочин доче, са змијиски зуби, Почела је савест душу да јој дуби... Дошла је до свести, да то није шала, Сетила се оних тананих вешала; Грешну њену душу сатана је пон'о, Огласило није њу црквено звоно.