Brastvo

156

кофагу, а Турци га поштују као свеца. Поред ове џамије има једна турска школа и богословија. Код те је џамије и сат-кула, на којој сат показује време по турском рачунању.

Преко пута од бегове џамије саградио је Усревбег велики тањ п оставио му новаца с аманетом: да. се у тај хан прима сваки путник из целе Босне, и да има трп недеље у хану за себе хране а за коње пије и све то бесплатно; да сваки путник добија онаку храну, какву му у Ком годишњем времену прописује његова вера, Србин је дакле могао у мрс мрсити, у пост постити. Од оне велике јангије, кад је изгорео, не ради овај хан, а нисам могао разабрати, шта је са Фондом, што га је Усрев-бег томе хану оставио — извесно га је појела помрчина. Поменути Усрев-бег је израдио у Цариграду да Срби могу зидати себи дркву и тако постаде стара или горња црква, о којој ћу мало ниже говорити; поред тога јеон много добра“ починио Сарајеву те му се стога име и данас спомиње а спомињаће се док траје Сарајева. Причају да је погинуо у једном походу на Црну Гору, па да би му тело балсамовали и пренели у Сарајево, извадише му дроб, и отуд је томе месту и данас име Дробњак.

Да споменем и безистан, који као да је опет градио Усрев-бег. Саграђен је у виду крста; у њега се слази низ неколико степена са три стране а до половине је у земљи. Светлост му долази озго кроз стаклена кубета. У безистану се продаје само