Brastvo

после пењања уз њега или у најмању руку добити кијавицу. Опростите ми. Тосу мила места мога детињства. По њима идући, ја сам први пут сазнао за свет; по њима сам сазнао за нашу славу и величину, „докле беше војвода Мирко“, а по њима сам често клео тренутак, у који су се „састала четири табора“, да се препиру: на коме је царство. 6 читанком и историјом српског народа у недрима ја сам по тим, данас за мене тако драгоценим местима, научио да љубим свет, а нарочито да љубим и обожавам своју отаџбину и цео српски народ. Сва ви сигурно имате таквих места и таквих успомена, и сваки би их од вас боље и умешније славио и заступао од мене. У сваком случају ја бих вас најмирније и са свом могућом преданошћу слушао да ми о њима причате.

Ако продужимо започетим путем, који би нас имао да води преко Бумбаревог брда у Горњи Милановац, стару Брусницу, онда ћемо имати у два маха да сиђемо низ два брежуљка, тек колико низ добре степенице, изгубив из вида и Краљево и Столове и Подибрје, а срећући се с плодном моравском долином, и стојећи управо на истој висини са Сирчанским, Цветачким и Поповићским прекоморавским виноградима и воћњацима. Ако сад ударимо мало у лево, чистином поред друма, који овде чини окуку, узимљући правац к северу, онда ћемо у брзо доћи до наспрам „баба Мартиног“ бунара, и ако сте жедни, онда се овде можемо напити свеже и хладне воде, какву нигде у Поморављу нећете наћи.