Brastvo

108

А облачи руво невјестино, Па јој меће на руке прстење.

Ал на води Фета Беговићу, Бојним копљем воду замућује. Ал говори Јагода дјевојка: „Не мут воде, незнана делијо! Војно ми је са војске дошао, А у двору воде не нашао,

Не смијем му мутне донијети“. Ал говори Фета Беговићу. „Богом теби, танана невјесто ! Чија с љуба, чија ли си сеја“ Ал говори Јагода дјевојка: „Ја сам љуба Јове Поповића, А сеја сам Марка Краљевића“. Ал говори Фета Беговићу: „Ја и Јово два по Богу брата, Ти си моја по Богу снашица“. Па јој граби воду у судове, Па јој даје лаке пратиоце,

Јер је вама и не има друга, Да јој није кроз горицу туга. Па он иде старој милој мајци: „Моја мајко, да ти нешто знадеш, Кад се млађан оженио Јово, Данас вам му ја љубу видио, Липа ти је, јади је убили!“ Ал говори стара, мила мајка: „ут гурсузе мој једини сине !