Brastvo

17

ЈУ ширину до сињега мора. Куд је јела гране разгранала, Онда мајка ћери разудала: Мару мору, Љељану Дунаву, Мандалину б'јелу Варадину. Мандалину сјетовала мајка: „Мандалина, ћери моја драга, Кад ти будеш близу Варадина, Свилу свлачи, кадифу облачи, Спушћај ките коњу до копитв, Гледаће те и старо и младо, Гледаће те, па ће говорити: Мили Боже, зачудне дјевојке ! Благо двору у који ће доћи, И јунаку за којег ће поћи! Благо мајци коју мајком зове, „Блато тати кога татом зове!

У Чува овце Јагодица, Крај ње пала танка, Њоме шеће девет браће, Девет браће Југовића, "Најстаријем Марко име, А најмлађем Радојица. Ал' говори девет браће, „Девет браће Југовића: „„Ајмо женит Радојицу, _Ајмо провит“ „Јагодицу,“