Brastvo
94
А у маглу пушке сијевају.
Не би рек'о, драги побратиме,
Да је оно бојак огњевити, —
Него: судњи данак страховлти !
Шест сахата боја жестокога
Поносе се војске по мегдану.
А кад било дневи око подне,
Црногорци, тако и Брђани —
Сви на помоћ бога покликнујте,
У једанак пушке упалише,
А. једанак јуриш учинише,
Ћерајући Турке, сијекући,
До табора п до Дердемеза.
Да је коме стати и гледати
Тешку бруку Махмута везира:
Како бјежи главом безобзира,
Без турбана п без буздована,
А без себље и без коња врана! Ту погибе војеке од Турака:
Више него петнаест стотина,
И сувише аге и бегови
И пашине биране делије,
Којијема донесоше главе
На Слатину пред кулом бијелом,
Међу њима Јакупова глава
И делије Мехмет — Кокотлије,
Који 'но се бјеху заФалили,
Да ће жива уфатит владику.
Који онде у бој не падоше,
Срећни бише, јера утекоше,