Brastvo
242
Да осветиш Станишић — Стевана: Да погубиш Ченгић — Смаил-агу, Да погубиш, ја л доведеш жива ' Честита ћу тебе учинити:
Бујелу ћу ти саградити кулу
На Цетињу крајем моје куле. Док кољена буде Петровића, Никада ти блага мајкат“) неће“,
Кад Новица ријеч разумио, Поскочио на ноте лагане,
Пољубио владику у руку, Па му ваку ријеч бевједио :
„Господару, Петровић — владико! Њунем ти се, а вјеру ти давам, Да ћ' осветит Станишић — Стевана : Погубити Ченгић — Смаил-ату Погубити, ја л довести жива Да би знао да би погинуо“ !
Кад владика ријеч разумио, Машио се руком у џепове, Извадио стотину дуката,
Па и' дава Церовић — Новица:
„На то теби, Церовић — Новица, Докле дођеш у село Дробњаке,
Да се мало понапијеш вина“.
Отоле се Новак подигнуо,
%) Ја мислим, да и ова ријеч долази од италијанског
(тапсаге), премда је у Вукову рјечнику убиљежена као властита српска ријеч и са њ мјесто ј]: мањкати.
%