Brastvo
241
(пава Ненад три четири сата;
А кад п'јевци тице запјеваше,
Пробуди га остарела мајка.
(кочи Ненад на ноге лагане,
Умио се и богу молио,
Па оправи себе и ђогина,
Ђогину се баци у рамена,
Па он рече: „Остај збогом, мајко !“
Она њему: „Ајде збогом, синко!“
Оде Ненад гором пјевајући,
Оста јадна мајка кукајући. |
Језди јунак Јанковић Ненаде,
Језди јунак преко равна поља,
Као зв'језда преко ведра неба,
Доклен ладну воду наодио
И на води осам бјеланица,
Ђе бијеле платна бијелога;
Па им 'вако Ненад бевједио: „Бог на помоћ, осам бјеланица)! =
А оне му боље прифатиле :
„Да ви здраво, незнана делијо !
Опет Ненад 'вако бесједио: „Бога вама, обам бјелавица !
Дајте мени мало воде ладне.
Да напојим себе и ђогина“. Шроговара осам бјеланица: „Бога нама, незнана делијо !
Ова вода није добра ође |
Ва уморна коња и јунака,
Него пођи мало наприједа,