Brastvo
Напојио себе и ђогина,
Ђевојку је богом сестримио: „Богом сестро, лијепа ђевојко !
Кажи право, тако била здраво,
Ђе су двори од Пазара Муја.
Је ли Мујо на бијелој њули,
И је ли се јунак оженио,
И има ли од ерца порода '“ Проговара Марица ђевојка: „Кал ме питаш, незнана делије,
Кад ме питаш, да ти право кажем
Ђе су двори од Пазара Муја,
Је ли Мујо на бијелој кули,
И је ли се јунак оженио,
И има ли од срца порода —
Она кула, што је понајвиша,
Око куле велика авлија
(ва је, пуста, главам окићена :
Једна глава мила баба мога,
Мила баба и осам ми ората,
Оно ] кула од Пазара Муја;
И он није на бијелој кули,
Но је пош'о доље низ механе,
Да с Турцима пије ладно вино;
И јесте се оженио Мујо,
И он има два близанца сина“. Кад то чуо Јанковић Ненаде,
Метну руку у џеп од доламе
И извади два цекина жута,
Те дарова Марицу ђевојку: