Brastvo
со сл “5
Ти ћеш вазда бити пријекорна,
Да си са мном у механу била
И да сам ти обљубио лице;
Да поможеш Јанковић — Ненаду,
Не ћеш бити никад пријекорна,
Водићу те са мном у Котаре,
Пазићу те као своју мајку“. Кад то чула љуба Мујагова,
Овако му ријеч бесједила: „Болан био, Јанковић — Ненаде,
Изу ти се са ноге штивала“. Кад то чуо Јанковић — Ненаде,
Ојетио се шта му була каза,
Па из чизме извадио ножа
И османа у срце удрио, —
Ни жива га земља не дочека;
Па узимље двије турске главе,
Па их меће у коњеску зобницу.
Отолен се јунак подитнуо,
Собом води булу Мујагову.
Кад је дошо на воду студену,
Ђе 'но бјеше Марица ђевојка,
Божју јој је помоћ називао : „Божја помоћ, лијепа ђевојко !
Ајде, секо, дома да идемо.
Ево теби буле Мујагове;
До сад ти је за госпође била,
А од сад ће, веко, за робиње“. Кад то чула Марица ђевојка,
Љуби брату руке и кољена.