Brastvo

288

"4. Код дјевојачке куће у очи вјенчања:

Подрасла је наранчица

Врхом зелена, Под њоме је постељица

Свилом везена, На њој сједи ђевојчица

Скоро вјерена, На глави јој два вијенца

Златом савјена, А на руке два претена

Драга камена. Саво вели: „Дај ми једног, Маре!“ Маре вели: „Не дам ни једнога !“ Саво Мару на правду позвао; Правда вели: „Суди прва, Маре: Маре вели: „Суди први, Саво, Суди, Саво: ти си мушка глава, буди, Саво: да те.узме Мара“.

5. Опет тада.

Што се оно на истоку јаше: Ја л' је сунце, ја л' је јасан мјесец! Ја л даница међу звијездама ' Ја л су виле Мару уграбиле ' Нит је сунце, нит је јасан мјевец, Ни даница међу звијездама, Већ су виле Мару уграбиле; Бабо Мару на откупе иште, Ал' су виле бабу говориле: